Старина Новак и Приморац Алекса

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Старина Новак и Приморац Алекса

0001 Вино пију шездесет хајдука
0002 У планину под јелу зелену,
0003 Међу њима до два побратима,
0004 Једно је Старина Новаче,
0005 Друго је Приморац Алекса.
0006 А пошто се напојише вина,
0007 Но да рече Приморац Алекса:
0008 „Побратиме, Старино Новаче,
0009 Оволико доба и годинах
0010 Откад смо се дали у хајдуштво,
0011 Робисмо буле, а сјекосмо Турке,
0012 Не знадосмо ко је бољи јунак,
0013 Ну изљези мало из дружине
0014 Да на сабље живот дијелимо!”
0015 Но му рече Старина Новаче:
0016 „Немо’, побро, да се сијечемо,
0017 Но кад ти је Новак омрзнуо,
0018 Ходи, Алекса, да се раздвојимо─
0019 За ким пође повеће хајдука,
0020 Та’ ће бити бољи од бољега!”
0021 Па скочише, те се раздвојише:
0022 За Алексом шездесет хајдука,
0023 За Новаком нико до Грујице.
0024 Новак пође Клису крвавоме,
0025 А Алекса у Јасен планину.
0026 Кад је био Новак уз планину,
0027 Стаде цика Новаков Грујице.
0028 Но га пита Старина Новаче:
0029 „А што ти је, мој Грујица синко?”
0030 Грујица му момче бесједило:
0031 „Тебе је младост оставила,
0032 Са мном немам друга никаквога,
0033 Алекса ће погубит’ Турке,
0034 Прекорен ћу бит’ од хајдуках!”
0035 Но му Новак стари бесједио:
0036 „О, Грујица, мој бестијо луда,
0037 Ако ме је младост оставила,
0038 Није срећа ни нафака стара!”
0039 У ријечи у које бијаху,
0040 Али у Јасен пушке запуцаше,
0041 Ту попуца један гром пушаках.
0042 Мало било, ништа не стануло,
0043 Стаде цика зеленом планином
0044 По имену стари Радивоје,
0045 Но он вика Новаков Грујицу:
0046 „Хај, ђе си ми, мој синко Грујица,
0047 Да ако отмеш из поропства стрица,
0048 Ер га Турци поведоше жива?!”
0049 Оно чује Новак и Грујица,
0050 Па Грујици Новак говорио:
0051 „Чека’, ђе си, мој Грујица синко,
0052 Ка’ кукаше, синко, без јунаштва─
0053 Нећеш ли отет’ Радивоја стрица!”
0054 Кад погледа Новаков Грујица,
0055 Али испаде Туре буљумбаша
0056 На црвена коња големога,
0057 Туре носи од Алексе главу.
0058 Таде вика Старина Новаче:
0059 „Чека’, ђе си, мој синко Грујица,
0060 Ти удари на тога Турчина!”
0061 Грујица му ударит’ хоћаше
0062 Ал’ Турчину дођоше дружина
0063 А пунано шездесет Тураках,
0064 Тридест носе главах од ајдука,
0065 Ево тридес’ воде спућени.
0066 Но Грујица удари Турчину;
0067 На шездесет удари Новаче.
0068 Вика соко Старина Новаче,
0069 Колико вика полагано,
0070 Стаде гора одбачиват’ лисће.
0071 Док Грујица Туре изгубио,
0072 Стари Новак двадест и четири,
0073 Па посјекоше шездесет Тураках.
0074 Виђи жалост Старине Новака
0075 Кад дофати од Алексе главу,
0076 Умио је па је целунуо
0077 И с мртвом је главом говорио:
0078 „О, манита Алексина главо,
0079 Да нијеси преманита била,
0080 Ти би данас на Алексу била!”
0081 Па се ондоле бјеху подигнули,
0082 Понесоше главе на трупове;
0083 Укопаше тридес’ хајдуках
0084 И пуштише крвцу од образах.
0085 То је било кад се чинило.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.