Старина Новак и Мамут-ага

Извор: Викизворник


Старина Новак и Мамут-ага

Широм побро шатор до шатора,
Испод ’нога бијелога Ливна;
Ту се шеће Грујо момче младо,
Па тражио за себе јунака,
С којим би се Грујо огледао. 5
Али туде не има јунака,
Па он оде под воду Марицу,
И он нађе свилен шатор разпет,
Под шатором незнана делија
И он пије црвенику вино; 10
Нити олбом, нити оком пије,
Већ полоком од тридесет ока’,
Полу пије, полу коњу даје,
Он попије, ал‘ коњиц неморе,
Па тихо је бесиедијо дори: 15
„Пиј дорате, та пиј добро моје!
„Многе ћеш ми горе прелетити:
„Три јелове и три јасенове
„И у седму гору Романију;
„И три ћеш ми доро савезати: 20
„А првог ћеш старину Новака,
„А другога старог Радивојна,
„А трећега Новакова сина,
„Грују момче од шеснаест лиета’.“
Кад је Грујо разумио риећи, 25
Па он биежи трагом у натраге
И он дође својему бабајку,
И одмах се потужио бабу:
„Јаох бабо старина Новаче!
„Ја се шетах испод биела Ливна 30
„И ја тражих за себе јунака;
„Нигд’ не нађох за себе јунака.
„Кад ја дођох под воду Марицу,
„Ал‘ да јада видиш изненада!
„Под Марицом Туре Мамут-ага 35
„И он пије црвенику вино;
„Нити олбом, нити оком пије,
„Већ полоком од тридесет ока’;
„Полу пије, полу коњу даје,
„Он попије, ал’ коњиц неморе, 40
„И тихо је бесиедио дори:
„„Пиј дорате, ал‘ пиј добро моје!
„„Многе ћеш ми горе прелетити:
„„Три јелове и три јасенове
„„И у седму гору Романију; 45
„„И три ћеш ми доро савезати:
„„А првог ћеш старину Новака,
„„А другога старог Радивојна,
„„А трећега Новакова сина,
„„Грују момче од шеснаест лиета’."" 50
То се баби виеровало није,
Ал’ је ипак страже поставио:
Себ’ јунака на прву бусију,
А на другу брата Радивојна,
А на трећу својег сина Грују; 55
Тихо им је бабо бесиедио:
„Ој мој брале драги Радивојно!
„И мој сине Грујо момче младо!
„Ја ћу гледат’ у прса бијела,
„А ли брате у бијело чело; 60
„А мој сине Грујо момче младо!
„Ако ја га сине непогодим,
„Гледај сине баби у литарје.“
Још јунаци разговор имаше,
Ал’ ето ти Туре Мамут-ага. 65
Лулу пије, уз тамбуру бије,
Тамбур‘ звечи, црна гора јечи.
Угледа га старина Новаче
И полегну стару коцијанку,
Пак погледа по нишану шарки: 70
Пушко шарко и отац и мајко!
„Ак’ незгодиш Туре Мамут-агу,
„Разбит’ ћу те о јелу зелену.“
Пуче шарка жалосина јој мајка!
Непогоди незнана јунака; 75
Кад је коњиц ватру опазио,
Туре хвата старину Новака,
Пак савеза старину Новака:
Слабо веже, ал‘ круто притеже,
Из ноката црна крвца хврца, 80
И меће га коњу на ункашу.
Кад на другу ватру ударио,
Угледа га братац Радивојна,
Пак потегну своју пушку шарку
И погледа шарки по нишану, 85
Па љуто је заклињао шарку:
„Пушко шарко и отац и мајко!
„Ак’ незгодиш Туре Мамут-агу,
„Разбит’ ћу те о јелу зелену.“
Пуче шарка жалостна јој мајка! 90
Непогоди незнана јунака;
Кад је коњиц ватру опазио,
Туре хвата брата Радивојну,
Пак савеза брата Радивојну:
Слабо веже, ал’ круто притеже, 95
Из ноката’ црна крвца хврца,
Па га меће коњу на ункашу.
Пак он оде својим путем даље
И на трећу ватру ударио;
Угледа га трећи од јунака’, 100
Трећи јунак Грујо момче младо,
Па погледа по нишану шарки:
„Јаох шарко и отац и мајко!
„Ак’ незгодиш Туре Мамул-агу,
„Разбит’ ћу те о јелу зелену.“ 105
Пуче шарка жалостна јој мајка!
Непогоди незнана јунака,
Већ погоди у јелу зелену;
Кад је коњиц ватру опазио,
Тад ухвали Грују момче младо. 110
Док је Турчин савезао Грују,
Дотле се је развезао бабо,
Растргнуо троје лисичине,
Троје нове а троје половне,
Пак потрже мача поганога 115
И удара Турчина јунака,
Те пресиече њега и коњица,
И захвати брата Радивојну,
Три аршина земље захватио,
А четири мрамора камена; 120
Да небиеше мрамора камена
Сама б’ ћорда у земљу запала.
Кад је јунак Туру распорио,
У Турчина три срца јуначка:
Једно му се истом уморило, 125
А друго се истом разиграло,
Али треће још за бој незнаде;
На трећем је гуја троглавкиња.
Он развеза свог јединог сина
И својега брала Радивојна, 130
Пак он оде трагом у натраге,
Управ свомо двору бијеломе;
Он ми иде двору пиевајући,
Али Турчин оста тугујући
Без промиене доклен је Крајине. 135

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Виенац уздарја народнога о Андији Качић-Миошићу на столиетни дан преминутја, 1861. у Задру, стр. 16-17.