Старина Новак и Грчић Манојло

Извор: Викизворник


Старина Новак и Грчић Манојло

Вино пије Старина Новаче
У зеленој гори Романији
Са његова тридесет 'ајдука.
Вино служи челебија Грујо,
Десном руком срмајли маштравијом. 5
Све у реду послужио Грујо,
Ама неће Старину Новака,
Но му чашом вино преслужује.
Проговара Старина Новаче:
„Што је тебе згријешио бабо, 10
Те ми чашу вина преслужујеш?
Покапа ми зелену доламу.“
Доцкан Грујо поче бесједити:
„А, мој бабо, Старина Новаче!
Које слуге прошле долазаху, 15
Све си, бабо, слуге иженио;
Мене нешће оженити, бабо,
За младости и моје љепоте.“
А говори Старина Новаче:
„О, мој сине, челебија Грујо! 20
Ја не могу тебе оженити,
Свињарицом и говедарицом;
За те тражим госпођу ђевојку.
Но сам чуо ђе казују људи,
У некаква бугарскога краља, 25
Кажу, има лијепа ђевојка.
Како чујем би за тебе била,
Би ме стара, добро послужила,
Но се љута натурила гуја
Од Софије Грче терзибаша, 30
Оће Грче препросит' ђевојку;
Но се свуци па се преобуци,
Узми, Грујо, кргарске мотике,
Ајде Грујо у земљу Софију.
Све се годи по земљи Софији; 35
Ал' како се наврдити нећеш,
А све гледај челебија Грујо,
Кад ће Грче купити сватове.“
То је Грујо једва дочекао,
Па обуче кргарско ођело, 40
А у руке кргарску мотику.
Ето Грујо у земљи Софији,
Све се годи по земљи Софији,
А како се наврдити неће,
А све пита челебија Грујо 45
За сватове Грка терзибаше.
То је добро Грујо уходио.
Он покупи 'иљаду сватова,
Не поведе никакве јунаке,
Но све Грке купи у сватове, 50
Све терзије равнијех узица.
Па се Грујо натраг поврнуо,
Те казује Старини Новаку:
„О, мој бабо, Старина Новаче!
Грче скупи 'иљаду сватова, 55
У сватове ништа од јунаштва
Само један Грче терзибаша.
У неђељу која прва дође,
`Оће Грче провест ђевојку
Кроз пространу гору Романију; 60
Него, бабо, да га дочекамо.“
То Новаку врло мило било.
Што гођ иде све долази брзо.
Ево Грка и воду ђевојку.
Но да видиш Старина Новака, 65
Он оправи са своја два сина,
Да чекају Грка терзибашу.
На њих Грче загон учинио,
На Грујицу прво ударио.
Грујица га с' мачем дочекао, 70
А на Грку оклоп гвожђе тешко,
Грујица је сабљу саломио.
Кад то виђе луди Татомире,
На Грка је загон учинио.
Дочека га Грче терзибаша, 75
Удари га по свиленом пасу;
Да не бјеше крвца запјенила,
Би с' виђеле мрке ђигерице.
Прође Грче, проведе ђевојку.
Новак није, ни абера нема, 80
Докле кличе са планине вила:
„О, Новаче, зла ти срећа била!
Теби Грче изгуби синове.
Ено Грка код воде Неретве,
Напио се воде Неретнице, 85
Ко је пио несретан је био!
Ја ћу Грку очи замазати.“
А кад зачу Старина Новаче,
Он узео бистра џефердара,
Па обуче своје одијело: 90
На се меће кожу од курјака,
А на глави сурук међедину,
Па на Грка загон учинио,
Удари га церним буздованом.
Проговара Грче терзибаша: 95
„Стан' полако, Старина Новаче!
Ја сам гледо' и међеда жива,
А камо ли кожу од курјака.
Имам и ја нешто топузине.“
Па потеже перна буздована, 100
Ал' не види жалосна му мајка,
Јер му вила очи замазала.
На њ' га Новак загон учинио
И на Грка оклоп проломио;
Да не беше крвца запјенила, 105
Би с' виђеле мрке ђигерице.
Паде Грче у зелену траву,
А надође Старина Новаче,
Па му русу осјече главу;
Те удари јуриш у сватове 110
Са његова тридесет 'ајдука.
Рашћера му 'иљаду сватова,
Одузе му лијепу ђевојку
И оне му господске дарове;
Па се Новак у пећину врну, 115
Даде цуру дијети Грујици.
Татомир је ране допупануо.
Грујица се тада оженио.



Извор[уреди]

Лубурић, Андрија, Збирка народних песама. Архив Србије, Београд, Стари Новак и Грчић Манојло, IX, бр. 7; Варијанта, IX, бр. 8.