Starina Novak i Grčić Manojlo
Vino pije Starina Novače
U zelenoj gori Romaniji
Sa njegova trideset 'ajduka.
Vino služi čelebija Grujo,
Desnom rukom srmajli maštravijom. 5
Sve u redu poslužio Grujo,
Ama neće Starinu Novaka,
No mu čašom vino preslužuje.
Progovara Starina Novače:
„Što je tebe zgriješio babo, 10
Te mi čašu vina preslužuješ?
Pokapa mi zelenu dolamu.“
Dockan Grujo poče besjediti:
„A, moj babo, Starina Novače!
Koje sluge prošle dolazahu, 15
Sve si, babo, sluge iženio;
Mene nešće oženiti, babo,
Za mladosti i moje ljepote.“
A govori Starina Novače:
„O, moj sine, čelebija Grujo! 20
Ja ne mogu tebe oženiti,
Svinjaricom i govedaricom;
Za te tražim gospođu đevojku.
No sam čuo đe kazuju ljudi,
U nekakva bugarskoga kralja, 25
Kažu, ima lijepa đevojka.
Kako čujem bi za tebe bila,
Bi me stara, dobro poslužila,
No se ljuta naturila guja
Od Sofije Grče terzibaša, 30
Oće Grče preprosit' đevojku;
No se svuci pa se preobuci,
Uzmi, Grujo, krgarske motike,
Ajde Grujo u zemlju Sofiju.
Sve se godi po zemlji Sofiji; 35
Al' kako se navrditi nećeš,
A sve gledaj čelebija Grujo,
Kad će Grče kupiti svatove.“
To je Grujo jedva dočekao,
Pa obuče krgarsko ođelo, 40
A u ruke krgarsku motiku.
Eto Grujo u zemlji Sofiji,
Sve se godi po zemlji Sofiji,
A kako se navrditi neće,
A sve pita čelebija Grujo 45
Za svatove Grka terzibaše.
To je dobro Grujo uhodio.
On pokupi 'iljadu svatova,
Ne povede nikakve junake,
No sve Grke kupi u svatove, 50
Sve terzije ravnijeh uzica.
Pa se Grujo natrag povrnuo,
Te kazuje Starini Novaku:
„O, moj babo, Starina Novače!
Grče skupi 'iljadu svatova, 55
U svatove ništa od junaštva
Samo jedan Grče terzibaša.
U neđelju koja prva dođe,
`Oće Grče provest đevojku
Kroz prostranu goru Romaniju; 60
Nego, babo, da ga dočekamo.“
To Novaku vrlo milo bilo.
Što gođ ide sve dolazi brzo.
Evo Grka i vodu đevojku.
No da vidiš Starina Novaka, 65
On opravi sa svoja dva sina,
Da čekaju Grka terzibašu.
Na njih Grče zagon učinio,
Na Grujicu prvo udario.
Grujica ga s' mačem dočekao, 70
A na Grku oklop gvožđe teško,
Grujica je sablju salomio.
Kad to viđe ludi Tatomire,
Na Grka je zagon učinio.
Dočeka ga Grče terzibaša, 75
Udari ga po svilenom pasu;
Da ne bješe krvca zapjenila,
Bi s' viđele mrke đigerice.
Prođe Grče, provede đevojku.
Novak nije, ni abera nema, 80
Dokle kliče sa planine vila:
„O, Novače, zla ti sreća bila!
Tebi Grče izgubi sinove.
Eno Grka kod vode Neretve,
Napio se vode Neretnice, 85
Ko je pio nesretan je bio!
Ja ću Grku oči zamazati.“
A kad začu Starina Novače,
On uzeo bistra džeferdara,
Pa obuče svoje odijelo: 90
Na se meće kožu od kurjaka,
A na glavi suruk međedinu,
Pa na Grka zagon učinio,
Udari ga cernim buzdovanom.
Progovara Grče terzibaša: 95
„Stan' polako, Starina Novače!
Ja sam gledo' i međeda živa,
A kamo li kožu od kurjaka.
Imam i ja nešto topuzine.“
Pa poteže perna buzdovana, 100
Al' ne vidi žalosna mu majka,
Jer mu vila oči zamazala.
Na nj' ga Novak zagon učinio
I na Grka oklop prolomio;
Da ne beše krvca zapjenila, 105
Bi s' viđele mrke đigerice.
Pade Grče u zelenu travu,
A nadođe Starina Novače,
Pa mu rusu osječe glavu;
Te udari juriš u svatove 110
Sa njegova trideset 'ajduka.
Rašćera mu 'iljadu svatova,
Oduze mu lijepu đevojku
I one mu gospodske darove;
Pa se Novak u pećinu vrnu, 115
Dade curu dijeti Grujici.
Tatomir je rane dopupanuo.
Grujica se tada oženio.
