Старац Ћејфан

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Старац Ћејфан

0001 Куђ’ се турска кила подигнула
0002 те је чету малу покупила,
0003 није чету него војску стећу
0004 седамдесет и седам стотинах,
0005 пре’ том четом двије буљубаше:
0006 једно ми је добар буљубаша,
0007 добар Турчин на добру ђогину,
0008 у главу му зуба ђавољега,
0009 а брада му на крило панула,
0010 вјетар пуха те му браду љуља,
0011 кроза њу му токе сијеваху
0012 ка и сунце проз јелово грање,
0013 то је главом старац Ћеифане,
0014 а други је добар буљубаша,
0015 добар Турчин на добру дорину,
0016 раста мала, плећах широкије’,
0017 подугачка из раменах врата,
0018 алајбарјак њега поклопио,
0019 а јамака кита од барјака,
0020 то је главом Огојен-Ахмете,
0021 а за њиме сва остала војска.
0022 И одоше на Зечево Турци,
0023 на Зечево табор учинише,
0024 разапеше бијеле чадоре,
0025 а побише зелене барјаке,
0026 повезаше коње на сиџиме.
0027 До да видиш старца Ћеифана,
0028 он пустио по војсци телала,
0029 телал виче три читава сата:
0030 "А нејма ли у дружину друга
0031 којино је шићар запазио
0032 ђе би добро шићарили Турци?"
0033 Не нађе се друга ђавољега,
0034 док ево ти Будалине Тала
0035 на кулашу коњу великоме,
0036 за њиме се саручина суче,
0037 а у руке топузину вуче,
0038 па Ћејфану ријеч бесједио:
0039 "О Ћејфане, добар буљубаша!
0040 Ја сам скоро у чету ходио,
0041 и Котаре влашке уходио
0042 до бијеле куле Цмиљанића,
0043 а ту дома Цмиљанића нејма,
0044 до ј’ отиш’о у Сријему равном
0045 да он купи сријемске волове,
0046 ајд’ д’ идемо, болан, на Котаре,
0047 да Котаре влашке похарамо
0048 и бијелу кулу Цмиљанића,
0049 заробимо секу Анђелију."
0050 А то слуша Огојен-Ахмете,
0051 кад је Туре чуло за ђевојку,
0052 тако им је Туре бесједило:
0053 "Вира моја, и не убила ме,
0054 узет хоћу секу сердареву,
0055 Анђелију за вјерену љубу,
0056 ја л’ ћу своју изгубити главу."
0057 Али рече старац Ћеифане:
0058 "Билах теспих не примјењуј, Тале!
0059 Авах, Тале, испали ти зуби,
0060 злу ли ријеч рече у дружину,
0061 видиш, Тале, оч’ма не видио
0062 по овоме пољу Зечевоме,
0063 нит орато, нит је кад копато,
0064 те се ове провалије граде,
0065 све од кости коњске и јуначке.
0066 Ја сам иша једном на Котаре,
0067 похарасмо огњем опалисмо,
0068 поробисмо мало и велико,
0069 и дођосмо здраво на Зечево,
0070 па сједосмо робје дијелити:
0071 сваком другу по роб допануо,
0072 мене даше двије старјешинства,
0073 тек ми робје бјесмо дијелили,
0074 ал’ ево ти Цмиљанић-сердара
0075 са његовом браћом од Котара
0076 удрио нам су четири стране,
0077 а шта ћу ти даље кажевати,
0078 од нас ока не утече жива
0079 до једнога мене на ђогину
0080 и на мене седамнаес’ ранах,
0081 на ђогату двадес’ и четири,
0082 већ ја турих руке на кабаре
0083 да не трчем више на Котаре."
0084 А то слуша Огојен-Ахмете
0085 па довати својега дорина,
0086 дорату се на рамена маши,
0087 па довати барјак у рукама,
0088 он ми грлом и авазом виче.
0089 "Који замном окренути неће,
0090 остала му була удовица
0091 и његова самохрана мајка!"
0092 Сва Турћија за њим окренула,
0093 ама нешће старац Ћеифане,
0094 оста Ћеман на Зечево равно,
0095 ту ћутио за четири сата,
0096 оде Ћејфан мислит и размишљат,
0097 ал’ ће исти натраг ал’ напријед:
0098 да ће натраг срамота му бива,
0099 да напријед хоће погинути.
0100 Укабули Турчин погинути
0101 нег’ се натраг срамотан врнути,
0102 па отиде за Турцима трагом
0103 докле сиђе у влашке Котаре,
0104 ту га ноћца тавна оставила,
0105 а свануло и грануло сунце,
0106 но удрили Турци на Котаре,
0107 похарали, огњем опалили,
0108 поробили мало и велико
0109 до бијеле куле Цмиљанића,
0110 ал’ на кулу Тале ударио,
0111 но он кули ништа не могаше,
0112 затворена кула и авлија,
0113 у авлији дилбер-Анђелија,
0114 до је цура пушку доватила
0115 те ми кулу и авлију брани
0116 док погуби тридесет Тураках,
0117 тек се њојзи отканио Тале.
0118 Ал’ ево ти старца Ћеифана,
0119 љ његовијем ударио друштвом,
0120 ма се Анђа из авлије брани
0121 и њему је тридесет изгубила
0122 и Ћејфан се отканити шћаше,
0123 враг донесе Огојен-Ахмета,
0124 њему рече старац Ћеифане:
0125 "Ај Ахмете, курвино копиле!
0126 Ево ође куле сердареве,
0127 ево море куле и авлије,
0128 у авлији дилбер-Анђелије,
0129 па знаш, курво, што си бесједио
0130 на Зечеву пољу зеленоме
0131 да ћеш узет дилбер-Анђелију
0132 ја ли своју изгубити главу."
0133 То Турчина изједе срамота
0134 па одјаха од коња дорина,
0135 заскака се здесна на лијево
0136 те ускочи Ахмет у авлију
0137 а увати дилбер-Анђелију,
0138 не даде јој пушке напунити,
0139 баш га бозна убит хоћаше,
0140 но отвори од авлије врата,
0141 а посједе својега дорина,
0142 за се тури дилбер Анђелију,
0143 увеза јој бедре у терћије,
0144 а ували ноге у калчине.
0145 Отоле се подигнуше Турци
0146 и одоше гором и планином,
0147 а кад гори у планину били,
0148 до Анђе се догоњаху Турци
0149 догоњаху па јој бесиђаху:
0150 "Ај Анђушо, наша мила снашо!
0151 Љто ти јашеш сјетно невесело,
0152 али си се узбрижила, Анђо,
0153 ђе нијеси дара приправила,
0154 нијеси се нама ни надала?"
0155 Али рече на коња Анђуша:
0156 "А бога ми, крајишници Турци!
0157 Нијесам се млада узбрижила
0158 ђе нијесам дара приправила,
0159 даровала ше’сет Удбињана,
0160 обукла им црвене кошуље,
0161 кад обуку, никада не свуку,
0162 ма ће бити још и вама дара
0163 од Илије Цмиљанић-сердара,
0164 он ће данас из Сријема доћи,
0165 и он ће ви принијети дара
0166 из пушаках врућије’ љешниках."
0167 Одоше се потпрдиват Турци,
0168 док дођоше на Зечево равно,
0169 на Зечево робје дијељаху,
0170 свакоме је по роб допануо,
0171 а Ћејфану двије старјешинства
0172 и Ахмету дилбер-Анђелија.
0173 Тек се Турци робље дијелили,
0174 ал’ ево ти Цмиљанић-сердара
0175 са његовом браћом од Котара,
0176 удрио им су четири стране.
0177 Алабанда, заврже се кавга,
0178 премећу се коњи и јунаци,
0179 а шта ћу ти дуљит лакрдију,
0180 од Тураках нико не утече
0181 до Ћејфана на коњу ђогину
0182 и Турчина Огојен-Ахмета,
0183 ма га ћера Смиљанић-сердаре,
0184 он га ћера па га пристигао,
0185 Ахмета је ћордом ударио
0186 на поле га био пресјекао,
0187 расјече га на четири трупа,
0188 а објеси о четири дуба,
0189 сестру своју дома понесао,
0190 а сав шићар турски покупио.
0191 И нека га весела му мајка,
0192 весела му браћа и дружина,
0193 на мејдану служила их рука!



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]