Starac Ćejfan
0001 Kuđ’ se turska kila podignula
0002 te je četu malu pokupila,
0003 nije četu nego vojsku steću
0004 sedamdeset i sedam stotinah,
0005 pre’ tom četom dvije buljubaše:
0006 jedno mi je dobar buljubaša,
0007 dobar Turčin na dobru đoginu,
0008 u glavu mu zuba đavoljega,
0009 a brada mu na krilo panula,
0010 vjetar puha te mu bradu ljulja,
0011 kroza nju mu toke sijevahu
0012 ka i sunce proz jelovo granje,
0013 to je glavom starac Ćeifane,
0014 a drugi je dobar buljubaša,
0015 dobar Turčin na dobru dorinu,
0016 rasta mala, plećah širokije’,
0017 podugačka iz ramenah vrata,
0018 alajbarjak njega poklopio,
0019 a jamaka kita od barjaka,
0020 to je glavom Ogojen-Ahmete,
0021 a za njime sva ostala vojska.
0022 I odoše na Zečevo Turci,
0023 na Zečevo tabor učiniše,
0024 razapeše bijele čadore,
0025 a pobiše zelene barjake,
0026 povezaše konje na sidžime.
0027 Do da vidiš starca Ćeifana,
0028 on pustio po vojsci telala,
0029 telal viče tri čitava sata:
0030 "A nejma li u družinu druga
0031 kojino je šićar zapazio
0032 đe bi dobro šićarili Turci?"
0033 Ne nađe se druga đavoljega,
0034 dok evo ti Budaline Tala
0035 na kulašu konju velikome,
0036 za njime se saručina suče,
0037 a u ruke topuzinu vuče,
0038 pa Ćejfanu riječ besjedio:
0039 "O Ćejfane, dobar buljubaša!
0040 Ja sam skoro u četu hodio,
0041 i Kotare vlaške uhodio
0042 do bijele kule Cmiljanića,
0043 a tu doma Cmiljanića nejma,
0044 do j’ otiš’o u Srijemu ravnom
0045 da on kupi srijemske volove,
0046 ajd’ d’ idemo, bolan, na Kotare,
0047 da Kotare vlaške poharamo
0048 i bijelu kulu Cmiljanića,
0049 zarobimo seku Anđeliju."
0050 A to sluša Ogojen-Ahmete,
0051 kad je Ture čulo za đevojku,
0052 tako im je Ture besjedilo:
0053 "Vira moja, i ne ubila me,
0054 uzet hoću seku serdarevu,
0055 Anđeliju za vjerenu ljubu,
0056 ja l’ ću svoju izgubiti glavu."
0057 Ali reče starac Ćeifane:
0058 "Bilah tespih ne primjenjuj, Tale!
0059 Avah, Tale, ispali ti zubi,
0060 zlu li riječ reče u družinu,
0061 vidiš, Tale, oč’ma ne vidio
0062 po ovome polju Zečevome,
0063 nit orato, nit je kad kopato,
0064 te se ove provalije grade,
0065 sve od kosti konjske i junačke.
0066 Ja sam iša jednom na Kotare,
0067 poharasmo ognjem opalismo,
0068 porobismo malo i veliko,
0069 i dođosmo zdravo na Zečevo,
0070 pa sjedosmo robje dijeliti:
0071 svakom drugu po rob dopanuo,
0072 mene daše dvije starješinstva,
0073 tek mi robje bjesmo dijelili,
0074 al’ evo ti Cmiljanić-serdara
0075 sa njegovom braćom od Kotara
0076 udrio nam su četiri strane,
0077 a šta ću ti dalje kaževati,
0078 od nas oka ne uteče živa
0079 do jednoga mene na đoginu
0080 i na mene sedamnaes’ ranah,
0081 na đogatu dvades’ i četiri,
0082 već ja turih ruke na kabare
0083 da ne trčem više na Kotare."
0084 A to sluša Ogojen-Ahmete
0085 pa dovati svojega dorina,
0086 doratu se na ramena maši,
0087 pa dovati barjak u rukama,
0088 on mi grlom i avazom viče.
0089 "Koji zamnom okrenuti neće,
0090 ostala mu bula udovica
0091 i njegova samohrana majka!"
0092 Sva Turćija za njim okrenula,
0093 ama nešće starac Ćeifane,
0094 osta Ćeman na Zečevo ravno,
0095 tu ćutio za četiri sata,
0096 ode Ćejfan mislit i razmišljat,
0097 al’ će isti natrag al’ naprijed:
0098 da će natrag sramota mu biva,
0099 da naprijed hoće poginuti.
0100 Ukabuli Turčin poginuti
0101 neg’ se natrag sramotan vrnuti,
0102 pa otide za Turcima tragom
0103 dokle siđe u vlaške Kotare,
0104 tu ga noćca tavna ostavila,
0105 a svanulo i granulo sunce,
0106 no udrili Turci na Kotare,
0107 poharali, ognjem opalili,
0108 porobili malo i veliko
0109 do bijele kule Cmiljanića,
0110 al’ na kulu Tale udario,
0111 no on kuli ništa ne mogaše,
0112 zatvorena kula i avlija,
0113 u avliji dilber-Anđelija,
0114 do je cura pušku dovatila
0115 te mi kulu i avliju brani
0116 dok pogubi trideset Turakah,
0117 tek se njojzi otkanio Tale.
0118 Al’ evo ti starca Ćeifana,
0119 lj njegovijem udario društvom,
0120 ma se Anđa iz avlije brani
0121 i njemu je trideset izgubila
0122 i Ćejfan se otkaniti šćaše,
0123 vrag donese Ogojen-Ahmeta,
0124 njemu reče starac Ćeifane:
0125 "Aj Ahmete, kurvino kopile!
0126 Evo ođe kule serdareve,
0127 evo more kule i avlije,
0128 u avliji dilber-Anđelije,
0129 pa znaš, kurvo, što si besjedio
0130 na Zečevu polju zelenome
0131 da ćeš uzet dilber-Anđeliju
0132 ja li svoju izgubiti glavu."
0133 To Turčina izjede sramota
0134 pa odjaha od konja dorina,
0135 zaskaka se zdesna na lijevo
0136 te uskoči Ahmet u avliju
0137 a uvati dilber-Anđeliju,
0138 ne dade joj puške napuniti,
0139 baš ga bozna ubit hoćaše,
0140 no otvori od avlije vrata,
0141 a posjede svojega dorina,
0142 za se turi dilber Anđeliju,
0143 uveza joj bedre u terćije,
0144 a uvali noge u kalčine.
0145 Otole se podignuše Turci
0146 i odoše gorom i planinom,
0147 a kad gori u planinu bili,
0148 do Anđe se dogonjahu Turci
0149 dogonjahu pa joj besiđahu:
0150 "Aj Anđušo, naša mila snašo!
0151 Ljto ti jašeš sjetno neveselo,
0152 ali si se uzbrižila, Anđo,
0153 đe nijesi dara pripravila,
0154 nijesi se nama ni nadala?"
0155 Ali reče na konja Anđuša:
0156 "A boga mi, krajišnici Turci!
0157 Nijesam se mlada uzbrižila
0158 đe nijesam dara pripravila,
0159 darovala še’set Udbinjana,
0160 obukla im crvene košulje,
0161 kad obuku, nikada ne svuku,
0162 ma će biti još i vama dara
0163 od Ilije Cmiljanić-serdara,
0164 on će danas iz Srijema doći,
0165 i on će vi prinijeti dara
0166 iz pušakah vrućije’ lješnikah."
0167 Odoše se potprdivat Turci,
0168 dok dođoše na Zečevo ravno,
0169 na Zečevo robje dijeljahu,
0170 svakome je po rob dopanuo,
0171 a Ćejfanu dvije starješinstva
0172 i Ahmetu dilber-Anđelija.
0173 Tek se Turci roblje dijelili,
0174 al’ evo ti Cmiljanić-serdara
0175 sa njegovom braćom od Kotara,
0176 udrio im su četiri strane.
0177 Alabanda, zavrže se kavga,
0178 premeću se konji i junaci,
0179 a šta ću ti duljit lakrdiju,
0180 od Turakah niko ne uteče
0181 do Ćejfana na konju đoginu
0182 i Turčina Ogojen-Ahmeta,
0183 ma ga ćera Smiljanić-serdare,
0184 on ga ćera pa ga pristigao,
0185 Ahmeta je ćordom udario
0186 na pole ga bio presjekao,
0187 rasječe ga na četiri trupa,
0188 a objesi o četiri duba,
0189 sestru svoju doma ponesao,
0190 a sav šićar turski pokupio.
0191 I neka ga vesela mu majka,
0192 vesela mu braća i družina,
0193 na mejdanu služila ih ruka!
