Старац Ћејван отимље дјевојку за Сењанина Иву
0001 Осужњио Гавран капетане
0002 У тамници бега Мустај-бега;
0003 Сужњи Гавран три године дана.
0004 Кад Гаврану мука додијала,
0005 Цвили Гавран за недиљу дана,
0006 Више не да спавати ни бегу,
0007 Беговици на беговој руци.
0008 Па је њојзи мука додијала,
0009 Па говори свому Мустај-бегу:
0010 „Ај, бора ти, беже Мустај-беже,
0011 Што ’е Гаврану, сужњу невољному,
0012 Да је Гавран пуно процвилио?
0013 Ол га цини, ол му главу сици,
0014 Ол га пушћи из тамнице тамне!”
0015 Кад то чује беже Мустај-беже,
0016 Он узима кључе у наручке,
0017 Па отвара дубоку тамницу,
0018 Па он пита сужња невољнога:
0019 „Да ти бора, Гавран капетане,
0020 Која теби мука додијала,
0021 Да с’ толико пуно процвилио,
0022 Ево има већ недиљу дана?”
0023 Одговара Гавран капетане:
0024 „Да ти бора, беже Мустај-беже,
0025 Ол ме цини, ол ми главу сици,
0026 Ол ме пушћи из тамнице тамне!
0027 Питај благо, које теби драго!
0028 Ево има три године дана,
0029 Да сам, јадан, сужањ осужњио,
0030 Не видећи куле ни љубовке,
0031 Ни мојега нејакога сина.”
0032 Бесиди му беже Мустај-беже:
0033 „Бора теби, Гавран капетане,
0034 Теби цина три боце цекина,
0035 Три товара сушених смокава
0036 И четири приморске ракије.”
0037 Једва тога Гавран дочекао.
0038 Испусти га беже Мустај-беже,
0039 Па га води билу двору свому.
0040 А какав је Гавран капетане!
0041 Дуга брада, сакрива се у њу
0042 А вран перчин простире пода се,
0043 Дуги нокти, обува се њима!
0044 Бег му води три бербера млада:
0045 Један му је нокте обризао,
0046 Други му је перчин подрезао,
0047 А трећи му браду ошишао.
0048 Бег му даде хлиба бијелога
0049 И даде му меса дебелога;
0050 Гавран оде низ то поље равно.
0051 Кад је Гавран насрид поља био,
0052 Дозивље га Ајкуна дивојка:
0053 „Да ти бора, Гавран капетане!
0054 Ну се врати трагом унатраге,
0055 Да ти речем до дви до три ричи,
0056 Што ће теби од потрибе бити!”
0057 Гавран стао, па се замислио,
0058 Па све мисли на једно смислио,
0059 Па се враћа трагом унатраге.
0060 Кад је доша’ под бијелу кулу,
0061 Бесиди му Ајкуна дивојка:
0062 „На-дер теби листак књиге биле,
0063 Па је носи Сењанин Ивану.
0064 Он је мене у мајке питао,
0065 Питао ме, а ја нисам хтила.
0066 Питао ме три године дана,
0067 Другому ме бабо обећао,
0068 Обећао Рами Ковачини.
0069 Већ ти бора, Гавран капетане!
0070 Овако му наустице кажи:
0071 Ако не ће до недиље доћи,
0072 Да ћу млада за другога поћи.”
0073 Даде њему хиљаду цекина,
0074 Па он оде низ то поље равно.
0075 Све ходио, конаке чинио,
0076 Докле дође Сењу бијелому.
0077 Кад он дође Сењу бијелому,
0078 Њег се хвата љуба око врата,
0079 Љубе дица оца у нидарце,
0080 Па он пита виреницу љубу:
0081 „Је ли дома од Сења Иване?”
0082 Па он оде Сењанин Ивану,
0083 Па му даде листак књиге биле,
0084 И све њему по истини каже.
0085 Па се маши Сењанин Иване,
0086 И прихвати листак књиге биле,
0087 Све је штије, а на њу се смије,
0088 Па се маши у џеп од доламе,
0089 Даде њему хиљаду дуката.
0090 И даде му ону књигу билу,
0091 Да је носи у равне Котаре,
0092 А до оних котарских срдара,
0093 Гди-но сиде, хладно вино пију:
0094 „Сваки ће се мистом помистити,
0095 И теби ће мисто начинити,
0096 И хладног те вина напојити.”
0097 Гавран оде у Котаре равне
0098 До онизих котарских срдара,
0099 Па им даде ону књигу билу.
0100 Сви се они, мистом помистише
0101 Па и њему мисто учинише
0102 А и њега вином напојише.
0103 Штију књигу редом наоколо,
0104 Најпослидњи с’јед старац Ћејване,
0105 У глави му ни ђавољег зуба,
0106 Ма кад клапне својим косирицам
0107 Све му из њих модар пламен сива,
0108 Па запали на ледини траву.
0109 И говори за Сењанин Иву,
0110 Да не купи силених сватова,
0111 Него оно тридесет срдара,
0112 Сваки ће их на сто ударити,
0113 А он старац на четри стотине.
0114 „Већ ти бора, Гавран капетане,
0115 Ти отиђи Сењанин Ивану,
0116 Нек ти даде претила ђогина,
0117 Нека имаш на што узјашити!”
0118 То рекоше, одатле пођоше,
0119 Па дођоше Сењанин Ивану,
0120 Од њег тражи Гавран капетане:
0121 Да му даде претила ђогина,
0122 Па ће с њиме у сватове поћи.
0123 А Иване с мањим не могаше
0124 И даде му претила ђогина
0125 И с њим даде свог брата Тадију.
0126 И одоше уз Кунар планину.
0127 Кад су били наврх Кунарице
0128 А до куле личког Мустај-бега,
0129 Ту су сили хладно вино пити,
0130 Ћеивану лоша срића била,
0131 Малашна се чаша пригодила,
0132 Па он узе мишћић од јарета,
0133 Од јарета од девет година,
0134 У њему је деведесет ока,
0135 Па је грло грлу окренуо,
0136 Не придуши, док га не присуши.
0137 Па он зове Сењанин Ивана,
0138 Да остави киту и сватове
0139 Ено онде на Кунар планини,
0140 А он, Ћејван, да ће с њиме поћи
0141 Тамо доли до Лике широке;
0142 Да не води котарских срдара,
0143 Јер с помоћу Бога великога,
0144 Он ће с њиме довести дјевојку.
0145 Одатле се они подигоше,
0146 А осташе котарски срдари.
0147 Они иђу до Лике широке,
0148 Кад дођоше до Лике широке,
0149 Прије доша Рамо и сватови
0150 Ал натира старац Ћеиване,
0151 Он натира под собом ђогина
0152 И ут’ра га у камен-авлију.
0153 У авлији млада робињица,
0154 Она пере сане и филџане,
0155 Цура гледа да ће побигнути.
0156 За њом старац натира ђогина,
0157 Ухвати је за бијелу руку.
0158 Ал га пита робињица млада:
0159 „Куд с’ ходио, старче Ћеиване,
0160 Да си доша’ у турске сватове?
0161 Ну је л’ с тобом Сењанин Иване,
0162 Јер га чека Ајкуна дивојка
0163 Ево има три бијела дана?”
0164 Све јој старац по истини каже:
0165 „Бора теби, робињице млада,
0166 Реци-дер ти Ајкуни дивојци,
0167 Нек изађе на камен-авлију!”
0168 Она иђе у шикли-одају,
0169 Па све цури по истини каже.
0170 Цура једва тога дочекала,
0171 Тер с’ опрема што год липше може,
0172 Па испада на камен-авлију.
0173 Ухвати је стари Ћеиване,
0174 Па је баци за се на ђогина,
0175 Па је трипут припасао пасом,
0176 А четврти од ћорде кајасом.
0177 И то му се мало причинило,
0178 Па јој узе вране плетенице,
0179 Па их смота трипут око врата,
0180 И четврти у зубе зграбио,
0181 И отира прико поља равна.
0182 Не даду му врази мировати,
0183 Већ он таре све турске сватове.
0184 Док он ист’ра на крај поља равна,
0185 Стотину их руком подавио,
0186 А стотину ђогом погазио.
0187 Кад он дође котарским срдарим’,
0188 Таман жарко огрануло сунце,
0189 Пробуди се лички Мустај-беже,
0190 Па он иђе у шикли-одају,
0191 Али тамо не има дивојке.
0192 Па он пође низ поље зелено,
0193 И поведе све турске сватове,
0194 Не би л’ цуру гдигод достигнуо.
0195 То је њему добра срића била:
0196 Они сједе, хладно пију вино.
0197 Кад их згледа стари Чеиване,
0198 Он повика иза свега гласа:
0199 „Сви на ноге, котарски срдари!
0200 Ево иђе сила од Турака,
0201 Биж’, Иване, и води дивојку,
0202 А ја хоћу подузбити Турке.”
0203 Ма Иване побигнути не ће,
0204 Већ прам Турцим’ јуриш учинио.
0205 Кад то види старац Ћеиване,
0206 Голу ћорду баца у облаке,
0207 Па је голу у зубе дочика.
0208 Ту га згледа беже Мустај-беже:
0209 „Ено вука старца Ћеивана!”
0210 Алабанда, завеза се кавга,
0211 Све се бију од зоре до мрака,
0212 А од мрака до бијела данка.
0213 Кад ујутро јутро освануло,
0214 Оно стала крвца до колина,
0215 Она носи главе од јунака;
0216 Стоји јека рањених јунака,
0217 Стоји грка присичена врата,
0218 Стоји звека ножа и ханџара,
0219 Клопотање по главам’ сабаља,
0220 Пала магла од неба до земље
0221 Од силнога праха и олова
0222 И од паре коњске и јуначке.
0223 Бога моли старац Ћеиване,
0224 Да му пухне витра вечерине,
0225 Да подигне маглу са планине,
0226 Да он броји котарске срдаре.
0227 Бога моли, па га домолио,
0228 Па му пухне витар вечерина,
0229 Па му дигне маглу са планине,
0230 Па он броји котарске срдаре:
0231 Сви срдари на окупу сташе,
0232 Само, нема Гавран капетана.
0233 То Ћејвану врло мучно било,
0234 Да му нема најбољега друга.
0235 У та доба Гавран капетане,
0236 Гди он води бега Мустај-бега,
0237 Па он пита бега Мустај-бега:
0238 „Курвин сине, беже Мустај-беже!
0239 Камо теби мито племенито,
0240 Што сам теби скоро обећао.
0241 Да ме пушћиш из тамнице тамне?
0242 Дај ми најам три године дана,
0243 Глава твоја — бритка сабља моја!”
0244 Ћордом махне, одсиче му главу.
0245 Они иђу у Котаре равне,
0246 Они воде Ајкуну дивојку,
0247 Па је воде у Ружицу цркву.
0248 Три је био фратра добавио:
0249 Први је је на крсту држао,
0250 Други је је крстом покрстио,
0251 А трећи је за њег привинчао.
0252 Па је води билу двору свому,
0253 Па је љуби, кад се год пробуди,
0254 И по трипут, кад изађе сунце,
0255 Нека знаде, кад јој је свануће,
0256 Јер ту нема пивца ни ороза.
