Starac Ćejvan otimlje djevojku za Senjanina Ivu
0001 Osužnjio Gavran kapetane
0002 U tamnici bega Mustaj-bega;
0003 Sužnji Gavran tri godine dana.
0004 Kad Gavranu muka dodijala,
0005 Cvili Gavran za nedilju dana,
0006 Više ne da spavati ni begu,
0007 Begovici na begovoj ruci.
0008 Pa je njojzi muka dodijala,
0009 Pa govori svomu Mustaj-begu:
0010 „Aj, bora ti, beže Mustaj-beže,
0011 Što ’e Gavranu, sužnju nevoljnomu,
0012 Da je Gavran puno procvilio?
0013 Ol ga cini, ol mu glavu sici,
0014 Ol ga pušći iz tamnice tamne!”
0015 Kad to čuje beže Mustaj-beže,
0016 On uzima ključe u naručke,
0017 Pa otvara duboku tamnicu,
0018 Pa on pita sužnja nevoljnoga:
0019 „Da ti bora, Gavran kapetane,
0020 Koja tebi muka dodijala,
0021 Da s’ toliko puno procvilio,
0022 Evo ima već nedilju dana?”
0023 Odgovara Gavran kapetane:
0024 „Da ti bora, beže Mustaj-beže,
0025 Ol me cini, ol mi glavu sici,
0026 Ol me pušći iz tamnice tamne!
0027 Pitaj blago, koje tebi drago!
0028 Evo ima tri godine dana,
0029 Da sam, jadan, sužanj osužnjio,
0030 Ne videći kule ni ljubovke,
0031 Ni mojega nejakoga sina.”
0032 Besidi mu beže Mustaj-beže:
0033 „Bora tebi, Gavran kapetane,
0034 Tebi cina tri boce cekina,
0035 Tri tovara sušenih smokava
0036 I četiri primorske rakije.”
0037 Jedva toga Gavran dočekao.
0038 Ispusti ga beže Mustaj-beže,
0039 Pa ga vodi bilu dvoru svomu.
0040 A kakav je Gavran kapetane!
0041 Duga brada, sakriva se u nju
0042 A vran perčin prostire poda se,
0043 Dugi nokti, obuva se njima!
0044 Beg mu vodi tri berbera mlada:
0045 Jedan mu je nokte obrizao,
0046 Drugi mu je perčin podrezao,
0047 A treći mu bradu ošišao.
0048 Beg mu dade hliba bijeloga
0049 I dade mu mesa debeloga;
0050 Gavran ode niz to polje ravno.
0051 Kad je Gavran nasrid polja bio,
0052 Dozivlje ga Ajkuna divojka:
0053 „Da ti bora, Gavran kapetane!
0054 Nu se vrati tragom unatrage,
0055 Da ti rečem do dvi do tri riči,
0056 Što će tebi od potribe biti!”
0057 Gavran stao, pa se zamislio,
0058 Pa sve misli na jedno smislio,
0059 Pa se vraća tragom unatrage.
0060 Kad je doša’ pod bijelu kulu,
0061 Besidi mu Ajkuna divojka:
0062 „Na-der tebi listak knjige bile,
0063 Pa je nosi Senjanin Ivanu.
0064 On je mene u majke pitao,
0065 Pitao me, a ja nisam htila.
0066 Pitao me tri godine dana,
0067 Drugomu me babo obećao,
0068 Obećao Rami Kovačini.
0069 Već ti bora, Gavran kapetane!
0070 Ovako mu naustice kaži:
0071 Ako ne će do nedilje doći,
0072 Da ću mlada za drugoga poći.”
0073 Dade njemu hiljadu cekina,
0074 Pa on ode niz to polje ravno.
0075 Sve hodio, konake činio,
0076 Dokle dođe Senju bijelomu.
0077 Kad on dođe Senju bijelomu,
0078 Njeg se hvata ljuba oko vrata,
0079 Ljube dica oca u nidarce,
0080 Pa on pita virenicu ljubu:
0081 „Je li doma od Senja Ivane?”
0082 Pa on ode Senjanin Ivanu,
0083 Pa mu dade listak knjige bile,
0084 I sve njemu po istini kaže.
0085 Pa se maši Senjanin Ivane,
0086 I prihvati listak knjige bile,
0087 Sve je štije, a na nju se smije,
0088 Pa se maši u džep od dolame,
0089 Dade njemu hiljadu dukata.
0090 I dade mu onu knjigu bilu,
0091 Da je nosi u ravne Kotare,
0092 A do onih kotarskih srdara,
0093 Gdi-no side, hladno vino piju:
0094 „Svaki će se mistom pomistiti,
0095 I tebi će misto načiniti,
0096 I hladnog te vina napojiti.”
0097 Gavran ode u Kotare ravne
0098 Do onizih kotarskih srdara,
0099 Pa im dade onu knjigu bilu.
0100 Svi se oni, mistom pomistiše
0101 Pa i njemu misto učiniše
0102 A i njega vinom napojiše.
0103 Štiju knjigu redom naokolo,
0104 Najposlidnji s’jed starac Ćejvane,
0105 U glavi mu ni đavoljeg zuba,
0106 Ma kad klapne svojim kosiricam
0107 Sve mu iz njih modar plamen siva,
0108 Pa zapali na ledini travu.
0109 I govori za Senjanin Ivu,
0110 Da ne kupi silenih svatova,
0111 Nego ono trideset srdara,
0112 Svaki će ih na sto udariti,
0113 A on starac na četri stotine.
0114 „Već ti bora, Gavran kapetane,
0115 Ti otiđi Senjanin Ivanu,
0116 Nek ti dade pretila đogina,
0117 Neka imaš na što uzjašiti!”
0118 To rekoše, odatle pođoše,
0119 Pa dođoše Senjanin Ivanu,
0120 Od njeg traži Gavran kapetane:
0121 Da mu dade pretila đogina,
0122 Pa će s njime u svatove poći.
0123 A Ivane s manjim ne mogaše
0124 I dade mu pretila đogina
0125 I s njim dade svog brata Tadiju.
0126 I odoše uz Kunar planinu.
0127 Kad su bili navrh Kunarice
0128 A do kule ličkog Mustaj-bega,
0129 Tu su sili hladno vino piti,
0130 Ćeivanu loša srića bila,
0131 Malašna se čaša prigodila,
0132 Pa on uze mišćić od jareta,
0133 Od jareta od devet godina,
0134 U njemu je devedeset oka,
0135 Pa je grlo grlu okrenuo,
0136 Ne priduši, dok ga ne prisuši.
0137 Pa on zove Senjanin Ivana,
0138 Da ostavi kitu i svatove
0139 Eno onde na Kunar planini,
0140 A on, Ćejvan, da će s njime poći
0141 Tamo doli do Like široke;
0142 Da ne vodi kotarskih srdara,
0143 Jer s pomoću Boga velikoga,
0144 On će s njime dovesti djevojku.
0145 Odatle se oni podigoše,
0146 A ostaše kotarski srdari.
0147 Oni iđu do Like široke,
0148 Kad dođoše do Like široke,
0149 Prije doša Ramo i svatovi
0150 Al natira starac Ćeivane,
0151 On natira pod sobom đogina
0152 I ut’ra ga u kamen-avliju.
0153 U avliji mlada robinjica,
0154 Ona pere sane i fildžane,
0155 Cura gleda da će pobignuti.
0156 Za njom starac natira đogina,
0157 Uhvati je za bijelu ruku.
0158 Al ga pita robinjica mlada:
0159 „Kud s’ hodio, starče Ćeivane,
0160 Da si doša’ u turske svatove?
0161 Nu je l’ s tobom Senjanin Ivane,
0162 Jer ga čeka Ajkuna divojka
0163 Evo ima tri bijela dana?”
0164 Sve joj starac po istini kaže:
0165 „Bora tebi, robinjice mlada,
0166 Reci-der ti Ajkuni divojci,
0167 Nek izađe na kamen-avliju!”
0168 Ona iđe u šikli-odaju,
0169 Pa sve curi po istini kaže.
0170 Cura jedva toga dočekala,
0171 Ter s’ oprema što god lipše može,
0172 Pa ispada na kamen-avliju.
0173 Uhvati je stari Ćeivane,
0174 Pa je baci za se na đogina,
0175 Pa je triput pripasao pasom,
0176 A četvrti od ćorde kajasom.
0177 I to mu se malo pričinilo,
0178 Pa joj uze vrane pletenice,
0179 Pa ih smota triput oko vrata,
0180 I četvrti u zube zgrabio,
0181 I otira priko polja ravna.
0182 Ne dadu mu vrazi mirovati,
0183 Već on tare sve turske svatove.
0184 Dok on ist’ra na kraj polja ravna,
0185 Stotinu ih rukom podavio,
0186 A stotinu đogom pogazio.
0187 Kad on dođe kotarskim srdarim’,
0188 Taman žarko ogranulo sunce,
0189 Probudi se lički Mustaj-beže,
0190 Pa on iđe u šikli-odaju,
0191 Ali tamo ne ima divojke.
0192 Pa on pođe niz polje zeleno,
0193 I povede sve turske svatove,
0194 Ne bi l’ curu gdigod dostignuo.
0195 To je njemu dobra srića bila:
0196 Oni sjede, hladno piju vino.
0197 Kad ih zgleda stari Čeivane,
0198 On povika iza svega glasa:
0199 „Svi na noge, kotarski srdari!
0200 Evo iđe sila od Turaka,
0201 Biž’, Ivane, i vodi divojku,
0202 A ja hoću poduzbiti Turke.”
0203 Ma Ivane pobignuti ne će,
0204 Već pram Turcim’ juriš učinio.
0205 Kad to vidi starac Ćeivane,
0206 Golu ćordu baca u oblake,
0207 Pa je golu u zube dočika.
0208 Tu ga zgleda beže Mustaj-beže:
0209 „Eno vuka starca Ćeivana!”
0210 Alabanda, zaveza se kavga,
0211 Sve se biju od zore do mraka,
0212 A od mraka do bijela danka.
0213 Kad ujutro jutro osvanulo,
0214 Ono stala krvca do kolina,
0215 Ona nosi glave od junaka;
0216 Stoji jeka ranjenih junaka,
0217 Stoji grka prisičena vrata,
0218 Stoji zveka noža i handžara,
0219 Klopotanje po glavam’ sabalja,
0220 Pala magla od neba do zemlje
0221 Od silnoga praha i olova
0222 I od pare konjske i junačke.
0223 Boga moli starac Ćeivane,
0224 Da mu puhne vitra večerine,
0225 Da podigne maglu sa planine,
0226 Da on broji kotarske srdare.
0227 Boga moli, pa ga domolio,
0228 Pa mu puhne vitar večerina,
0229 Pa mu digne maglu sa planine,
0230 Pa on broji kotarske srdare:
0231 Svi srdari na okupu staše,
0232 Samo, nema Gavran kapetana.
0233 To Ćejvanu vrlo mučno bilo,
0234 Da mu nema najboljega druga.
0235 U ta doba Gavran kapetane,
0236 Gdi on vodi bega Mustaj-bega,
0237 Pa on pita bega Mustaj-bega:
0238 „Kurvin sine, beže Mustaj-beže!
0239 Kamo tebi mito plemenito,
0240 Što sam tebi skoro obećao.
0241 Da me pušćiš iz tamnice tamne?
0242 Daj mi najam tri godine dana,
0243 Glava tvoja — britka sablja moja!”
0244 Ćordom mahne, odsiče mu glavu.
0245 Oni iđu u Kotare ravne,
0246 Oni vode Ajkunu divojku,
0247 Pa je vode u Ružicu crkvu.
0248 Tri je bio fratra dobavio:
0249 Prvi je je na krstu držao,
0250 Drugi je je krstom pokrstio,
0251 A treći je za njeg privinčao.
0252 Pa je vodi bilu dvoru svomu,
0253 Pa je ljubi, kad se god probudi,
0254 I po triput, kad izađe sunce,
0255 Neka znade, kad joj je svanuće,
0256 Jer tu nema pivca ni oroza.
