Стамболска се врата отворише,
а кроз врата мому[1] изведоше,
за њом баба на врата излази
па дозива зета[2] ђувегију:
„Чујеш ли ме, зете ђувегијо, 5
ћерка ми је млада, аџамија!”
Тада зете старцу говоријо:
„Чујеш ли ме, ти мој стари дедо:
ако ти је млада аџамија,
коваћу јој од сребра бешику, 10
дању ћу је у бешику њншат,
а ноћу је у душеку љубит".
