Stambolska se vrata otvoriše,
a kroz vrata momu[1] izvedoše,
za njom baba na vrata izlazi
pa doziva zeta[2] đuvegiju:
„Čuješ li me, zete đuvegijo, 5
ćerka mi je mlada, adžamija!”
Tada zete starcu govorijo:
„Čuješ li me, ti moj stari dedo:
ako ti je mlada adžamija,
kovaću joj od srebra bešiku, 10
danju ću je u bešiku njnšat,
a noću je u dušeku ljubit".
