Српском народу
| Српско народу (1913) |
СРПСКОМ НАРОДУ.
После два рата који скоро годину дана прекидоше ваше послове и ваше напредовање настао је благодетни мир.
У оба рата наша је војска сјајно вршила повераване јој задатке. У првом, с Турском, само за месец дана, она је донела слободу целој Старој Србији и знатном делу Маћедоније. Доцније, на једној страни прегазила је Арбанију, изашла победоносно на Јадранско Море и загрлила се с јуначком црногорском војском, а на другој страни помогла Бугарима да освоје прву турску престоницу у Јевропи – Једрене.
Али то још не донесе Србији ни стечене ратне плодове ни праведно очекивани мир. Она је била принуђена одлукама јевропских великих сила на лондонској конференцији да се одрече своје најзначајније тековине: да се повуче с Јадранског Мора, из Арбаније, да види чак окрњене и саме западне границе Старе Србије. Бугари, наши савезници, не само што нам том приликом не помогоше него нам оспорише већину земаља које је српска војска сама ослободила у јужној Старој Србији и Маћедонији. Они тим покушаше да нам пресеку везу са нашим савезницима Грцима и да нас тако одбију од Јегејскога Мора, услед чега би положај Србије постао још тежи и зависнији него раније.
Да све то постигну, Бугари се не задовољише мирним путевима. Они припремише оружани напад, који српска војска у великој бици на Брегалници сјајно одби. Наши јунаци затим у низу срећних бојева, заједно с братском црногорском војском и са савезном грчком војском, сузбише непријатеља до његових старих државних граница, па почеше и преко њих прелазити.
У том тренутку учинила је одлучан корак у корист одржања поремећене равнотеже и мира на Балкану влада Његовог Величанства румунскога краља Карола, и мир је закључен и потписан у Букурешту 28. јула 1913.
Према томе, Ја овим проглашавам присаједињење Краљевини Србији свих освојених области у границама које су одређене: према Краљевини Бугарској уговором о миру закљученом у Букурешту; према Краљевини Грчкој српско-грчким споразумом; према Арбанији привременом демаркационом линијом и саобразно решењима Амбасадорске Конференције у Лондону, докле нарочита међународна комисија не буде извршила коначно разграничење; према Краљевини Црној Гори за сада демаркационом линијом војне окупације до коначног разграничења; према Босни-Херцеговини досадашњом границом.
Докле се законским путем и управа нових присаједињених области не утврди, њима ће се управљати према Мојим Уредбама као и према решењима Моје Владе о примењивању појединих постојећих закона и њиховом увођењу у живот у новоослобођеним крајевима.
Захваљујући витешком прегнућу, несаломљивом јунаштву и непоколебљивој истрајности свих учесника у минулим славним догађајима, сад је наша мила Отаџбина много пространија, веома моћнија и несравњено угледнија.
Моја ће брига бити да у њој и живот сваког грађанина буде и срећнији и напреднији, а посебице се морамо старати да и сва наша браћа у новим крајевима, без разлике вере и порекла, буду у сваком погледу задовољна, просвећена и закриљена правдом и безбедношћу, које ће им ујемчити владавина слободне Србије.
У том погледу целу нашу земљу очекују велики задаци: чувајући као зеницу дивну снагу наше узданице – српске војске, много треба да послујемо и на просветном, привредном и сваком другом пољу народнога рада, па да избришемо све трагове дугога робовања не само у новим него и у старим границама. Ми смо дужни стићи просвећене јевропске народе којима смо ми, као многовековни грудобран од нападача, омогућили мирно напредовање. Али народ чија је војска за неколико недеља стигла са Јавора, Мердара и Ристовца до Јадрана, Солуна и Марице моћи ће и на пољу мирнога рада убрзо показати да је дорастао својим великим културним задацима. Он ће својим радом и животом посведочити да је достојан висине на коју га је ратна срећа изнела.
Ја се сада више него икад поносим што сам и син и Краљ такоме народу, и молим Свемогућега да му никад не ускрати своју милост и заштиту.
Живео мој мили и витешки српски народ!
25. Августа 1913. године,
у Рибарској Бањи
ПЕТАР с.р.
Заступник Председника Министарског Савета, Министар Финансија, Д-р. Л. Пачу с.р.
Министар Грађевина, Ј. П. Јовановић с.р.
Министар Просвете и Црквених Послова, Љ. Јовановић с.р.
Министар Правде, М. Ђуричић с.р.
Заступник Министра Унутрашњих Дела, Министар Правде, М. Ђуричић с.р.
Министар Војни, Почасни ађутант Њ. В. Краља, Ђенерал, Мил. Божановић с.р.
Министар Народне Привреде, Д-р. В. Јанковић с.р.
Заступник Министра Иностраних Дела, посланик, Д-р. М. Спалајковић с.р.