Srpskom narodu
| Srpsko narodu (1913) |
SRPSKOM NARODU.
Posle dva rata koji skoro godinu dana prekidoše vaše poslove i vaše napredovanje nastao je blagodetni mir.
U oba rata naša je vojska sjajno vršila poveravane joj zadatke. U prvom, s Turskom, samo za mesec dana, ona je donela slobodu celoj Staroj Srbiji i znatnom delu Maćedonije. Docnije, na jednoj strani pregazila je Arbaniju, izašla pobedonosno na Jadransko More i zagrlila se s junačkom crnogorskom vojskom, a na drugoj strani pomogla Bugarima da osvoje prvu tursku prestonicu u Jevropi – Jedrene.
Ali to još ne donese Srbiji ni stečene ratne plodove ni pravedno očekivani mir. Ona je bila prinuđena odlukama jevropskih velikih sila na londonskoj konferenciji da se odreče svoje najznačajnije tekovine: da se povuče s Jadranskog Mora, iz Arbanije, da vidi čak okrnjene i same zapadne granice Stare Srbije. Bugari, naši saveznici, ne samo što nam tom prilikom ne pomogoše nego nam osporiše većinu zemalja koje je srpska vojska sama oslobodila u južnoj Staroj Srbiji i Maćedoniji. Oni tim pokušaše da nam preseku vezu sa našim saveznicima Grcima i da nas tako odbiju od Jegejskoga Mora, usled čega bi položaj Srbije postao još teži i zavisniji nego ranije.
Da sve to postignu, Bugari se ne zadovoljiše mirnim putevima. Oni pripremiše oružani napad, koji srpska vojska u velikoj bici na Bregalnici sjajno odbi. Naši junaci zatim u nizu srećnih bojeva, zajedno s bratskom crnogorskom vojskom i sa saveznom grčkom vojskom, suzbiše neprijatelja do njegovih starih državnih granica, pa počeše i preko njih prelaziti.
U tom trenutku učinila je odlučan korak u korist održanja poremećene ravnoteže i mira na Balkanu vlada Njegovog Veličanstva rumunskoga kralja Karola, i mir je zaključen i potpisan u Bukureštu 28. jula 1913.
Prema tome, Ja ovim proglašavam prisajedinjenje Kraljevini Srbiji svih osvojenih oblasti u granicama koje su određene: prema Kraljevini Bugarskoj ugovorom o miru zaključenom u Bukureštu; prema Kraljevini Grčkoj srpsko-grčkim sporazumom; prema Arbaniji privremenom demarkacionom linijom i saobrazno rešenjima Ambasadorske Konferencije u Londonu, dokle naročita međunarodna komisija ne bude izvršila konačno razgraničenje; prema Kraljevini Crnoj Gori za sada demarkacionom linijom vojne okupacije do konačnog razgraničenja; prema Bosni-Hercegovini dosadašnjom granicom.
Dokle se zakonskim putem i uprava novih prisajedinjenih oblasti ne utvrdi, njima će se upravljati prema Mojim Uredbama kao i prema rešenjima Moje Vlade o primenjivanju pojedinih postojećih zakona i njihovom uvođenju u život u novooslobođenim krajevima.
Zahvaljujući viteškom pregnuću, nesalomljivom junaštvu i nepokolebljivoj istrajnosti svih učesnika u minulim slavnim događajima, sad je naša mila Otadžbina mnogo prostranija, veoma moćnija i nesravnjeno uglednija.
Moja će briga biti da u njoj i život svakog građanina bude i srećniji i napredniji, a posebice se moramo starati da i sva naša braća u novim krajevima, bez razlike vere i porekla, budu u svakom pogledu zadovoljna, prosvećena i zakriljena pravdom i bezbednošću, koje će im ujemčiti vladavina slobodne Srbije.
U tom pogledu celu našu zemlju očekuju veliki zadaci: čuvajući kao zenicu divnu snagu naše uzdanice – srpske vojske, mnogo treba da poslujemo i na prosvetnom, privrednom i svakom drugom polju narodnoga rada, pa da izbrišemo sve tragove dugoga robovanja ne samo u novim nego i u starim granicama. Mi smo dužni stići prosvećene jevropske narode kojima smo mi, kao mnogovekovni grudobran od napadača, omogućili mirno napredovanje. Ali narod čija je vojska za nekoliko nedelja stigla sa Javora, Merdara i Ristovca do Jadrana, Soluna i Marice moći će i na polju mirnoga rada ubrzo pokazati da je dorastao svojim velikim kulturnim zadacima. On će svojim radom i životom posvedočiti da je dostojan visine na koju ga je ratna sreća iznela.
Ja se sada više nego ikad ponosim što sam i sin i Kralj takome narodu, i molim Svemogućega da mu nikad ne uskrati svoju milost i zaštitu.
Živeo moj mili i viteški srpski narod!
25. Avgusta 1913. godine,
u Ribarskoj Banji
PETAR s.r.
Zastupnik Predsednika Ministarskog Saveta, Ministar Finansija, D-r. L. Paču s.r.
Ministar Građevina, J. P. Jovanović s.r.
Ministar Prosvete i Crkvenih Poslova, Lj. Jovanović s.r.
Ministar Pravde, M. Đuričić s.r.
Zastupnik Ministra Unutrašnjih Dela, Ministar Pravde, M. Đuričić s.r.
Ministar Vojni, Počasni ađutant Nj. V. Kralja, Đeneral, Mil. Božanović s.r.
Ministar Narodne Privrede, D-r. V. Janković s.r.
Zastupnik Ministra Inostranih Dela, poslanik, D-r. M. Spalajković s.r.