Срећа и људи/7

СЕДМА ПОЈАВА

СЕДМА ПОЈАВА

ЕВИЦА

ЕВИЦА: Ха-ха-ха! Право каже мајка. И ја сам као да сањам. (Маше руком). Само, сан није. Ето, видим прозор, видим врата, видим орман, и знам да смо добили сто хиљада динара. Чисто ми изгледа као да је све ово учинио неки чаробан прстен. (Хода). Шта је да је — лепо је! Истина да је и господин Милисав леп, али ћемо се одсад друкче гледати. (Заједљиво). «О, мој господин-официру, зар сте заборавили већ где је наша кућа?!» Ох, што ћу му пркосити! Ама чим само могу! На пример: ја се возам у каруцама, а он јаше поред мојих кола, ја га (кокетно) и не погледам... Да видим онда како ће вам синути око, лепи мој официру! (Пође вратима).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.