Србин (Јован Суботић)
| Србин Писац: Јован Суботић |
Ја сам Србин, српски син,
Име м’ Радивој;
Први ми је завет тај:
„С’ Српством падај, стој!“
И тог’ ћу се држати
Док год будем дисати,
Српског оца прави син,
Прави српски син.
От оца ми остала
Лепа дара три:
Име Срба, мач и крв
Што м’ у срцу ври;
От матере свети дар —
Српски језик и олтар —
Има сваки српски син,
Прави српски син.
Турчин има Цариград,
Француз Париз свој:
Мени све је Србину
Име, језик мој!
Прави српски син.
Зато сваки нека мре
Који м’ име, језик тре, —
Вели српског оца син,
Прави српски син.
На част Немцу Немица
И те плава влас.
А Енглезу Британка
И њен горди стас:
Мени дајте Српкињу,
За њу сејем, жњем за њу, —
Вели српског оца син,
Прави српски син.
1840.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 239-240
|