Србин (Јован Суботић)

Србин Писац: Јован Суботић

Ја сам Србин, српски син,
Име м’ Радивој;
Први ми је завет тај:
„С’ Српством падај, стој!“
И тог’ ћу се држати
Док год будем дисати,
Српског оца прави син,
Прави српски син.

От оца ми остала
Лепа дара три:
Име Срба, мач и крв
Што м’ у срцу ври;
От матере свети дар —
Српски језик и олтар —
Има сваки српски син,
Прави српски син.

Турчин има Цариград,
Француз Париз свој:
Мени све је Србину
Име, језик мој!
Прави српски син.
Зато сваки нека мре
Који м’ име, језик тре, —
Вели српског оца син,
Прави српски син.

На част Немцу Немица
И те плава влас.
А Енглезу Британка
И њен горди стас:
Мени дајте Српкињу,
За њу сејем, жњем за њу, —
Вели српског оца син,
Прави српски син.

1840.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 239-240

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 19, пре 2005 година.