Србинова звијезда
| Србинова звијезда (1893) Писац: Љубомир Н. Мирковић |
Завиту велом будућности тамне
Тек као искру слабу и малену,
Звијезду гледам Србинове среће,
Далеко, далеко јоште удаљену.
И сад се знаду трагови јој хода
По српском небу још у доби давној,
Има их што су свијетли и јасни,
Јасноћом зборе о прошлости славној.
Има их, па се посве загубили
У облацима Србинових јада,
Они су тумач прошлости кукавне,
Они су тумач Србинова пада.
*
Ој, света искро, тамо у даљини,
Да ли ћеш игда оставити траге,
Који ће бити тумач вјековечно
Србинске среће и слободе драге?
Извор[уреди]
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 24, стр. 361.
|