Споразум четири силе (1933)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Coat of arms of the Kingdom of Italy (1870).svg

Royal Coat of Arms of the United Kingdom.svg

Reichsadler der Deutsches Reich (1933–1945).svg

СПОРАЗУМ ЧЕТИРИ СИЛЕ


Државни поглавари четири силе, свесни нарочите одговорности коју им намеће чињеница да су оне заступљене као сталне чланице у Савету друштва народа, одговорности према самом Друштву народа и његовим члановима, свесни одговорности која проистиче из њихових заједничких потписа на Локарнским споразумима, уверени да неповољно стање које влада у свету може да се уклони само појачањем њихове солидарности, чиме може у Европи да се учврсти поверење у мир, верни обавезама примљеним Пактом друштва народа, Локарнским споразумима и Бријан-Келоговим пактом, позивајући се на изјаву о неприбегавању сили, у жељи да обезбеде у потпуности корисну примену свих одредаба Пакта друштва народа, у сагласности са методама и поступцима који су у њему предвиђени и од којих не намеравају да одступе, поштујући права сваке државе о којима се не може решавати без заинтересоване стране, — одлучили су да у ову сврху закључе пакт и у том циљу су одредили своје пуномоћнике, који су се, по размени својих пуномоћстава, сагласили у следећем:


Члан I.

Силе уговорнице споразумеваће се о свим питањима која их се тичу. Обавезују се да учине све напоре како би у оквиру Друштва народа водили политику стварне сарадње свих сила, а у сврху одржавања мира.

Члан II.

Што се тиче Пакта друштва народа, а напосе чланова X, XVI и XIX тога Пакта, силе уговорнице решиле су да међусобно испитају, а без уштрба по коначне одлуке које једино могу да донесу редовни органи Друштва народа, све предлоге који би се односили на методе и поступке који би могли да омогуће корисну примену ових чланова.

Члан III.

Силе уговорнице обавезују се да учине све напоре у сврху да обезбеде успех Конференције за разоружање, задржавајући себи право да међусобно поново приступе, примењујући овај пакт, испитивању питања која их напосе интересују, а која би конференција оставила отворена, у сврху да обезбеде решење тих питања.

Члан IV.

Силе уговорнице изјављују да су вољне да се договоре о свим питањима привредног карактера која би претстављала неки заједнички интерес за Европу, а напосе питања која се тичу привредне успоставе Европе, за коју треба тражити решења у оквиру Друштва народа.

Члан V.

Овај је пакт закључен на 10 година и у случају да га ни једна сила потписница не откаже пре свршетка осме године трајања, сматраће се као продужен и остаће на снази за неограничено време, с тиме да свака сила потписница има право да га откаже са роком од две године.

Члан VI.

Овај је пакт састављен на четири језика, с тиме да у случају неслагања буде меродаван француски текст.

Пакт ће бити ратификован и исправе о ратификацији положиће се у Риму у што је могуће краћем времену. Италијанска влада предаће свакој уговорној страни оверени препис пакта, приликом састављања записника о предаји ратификованог примерка.

Пакт ће ступити на снагу чим буду предане све исправе о ратификацији и биће регистрован код Друштва народа сагласно одлукама Пакта друштва народа.

Извори[уреди]

  • Политика, бр. 7.003 од петка 9. јуна 1933, страна 2.