Sporazum četiri sile (1933)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Coat of arms of the Kingdom of Italy (1870).svg

Royal Coat of Arms of the United Kingdom.svg

Reichsadler.svg

SPORAZUM ČETIRI SILE


Državni poglavari četiri sile, svesni naročite odgovornosti koju im nameće činjenica da su one zastupljene kao stalne članice u Savetu društva naroda, odgovornosti prema samom Društvu naroda i njegovim članovima, svesni odgovornosti koja proističe iz njihovih zajedničkih potpisa na Lokarnskim sporazumima, uvereni da nepovoljno stanje koje vlada u svetu može da se ukloni samo pojačanjem njihove solidarnosti, čime može u Evropi da se učvrsti poverenje u mir, verni obavezama primljenim Paktom društva naroda, Lokarnskim sporazumima i Brijan-Kelogovim paktom, pozivajući se na izjavu o nepribegavanju sili, u želji da obezbede u potpunosti korisnu primenu svih odredaba Pakta društva naroda, u saglasnosti sa metodama i postupcima koji su u njemu predviđeni i od kojih ne nameravaju da odstupe, poštujući prava svake države o kojima se ne može rešavati bez zainteresovane strane, — odlučili su da u ovu svrhu zaključe pakt i u tom cilju su odredili svoje punomoćnike, koji su se, po razmeni svojih punomoćstava, saglasili u sledećem:


Član I.

Sile ugovornice sporazumevaće se o svim pitanjima koja ih se tiču. Obavezuju se da učine sve napore kako bi u okviru Društva naroda vodili politiku stvarne saradnje svih sila, a u svrhu održavanja mira.

Član II.

Što se tiče Pakta društva naroda, a napose članova X, XVI i XIX toga Pakta, sile ugovornice rešile su da međusobno ispitaju, a bez uštrba po konačne odluke koje jedino mogu da donesu redovni organi Društva naroda, sve predloge koji bi se odnosili na metode i postupke koji bi mogli da omoguće korisnu primenu ovih članova.

Član III.

Sile ugovornice obavezuju se da učine sve napore u svrhu da obezbede uspeh Konferencije za razoružanje, zadržavajući sebi pravo da međusobno ponovo pristupe, primenjujući ovaj pakt, ispitivanju pitanja koja ih napose interesuju, a koja bi konferencija ostavila otvorena, u svrhu da obezbede rešenje tih pitanja.

Član IV.

Sile ugovornice izjavljuju da su voljne da se dogovore o svim pitanjima privrednog karaktera koja bi pretstavljala neki zajednički interes za Evropu, a napose pitanja koja se tiču privredne uspostave Evrope, za koju treba tražiti rešenja u okviru Društva naroda.

Član V.

Ovaj je pakt zaključen na 10 godina i u slučaju da ga ni jedna sila potpisnica ne otkaže pre svršetka osme godine trajanja, smatraće se kao produžen i ostaće na snazi za neograničeno vreme, s time da svaka sila potpisnica ima pravo da ga otkaže sa rokom od dve godine.

Član VI.

Ovaj je pakt sastavljen na četiri jezika, s time da u slučaju neslaganja bude merodavan francuski tekst.

Pakt će biti ratifikovan i isprave o ratifikaciji položiće se u Rimu u što je moguće kraćem vremenu. Italijanska vlada predaće svakoj ugovornoj strani overeni prepis pakta, prilikom sastavljanja zapisnika o predaji ratifikovanog primerka.

Pakt će stupiti na snagu čim budu predane sve isprave o ratifikaciji i biće registrovan kod Društva naroda saglasno odlukama Pakta društva naroda.

Izvori[uredi]

  • Politika, br. 7.003 od petka 9. juna 1933, strana 2.