Споразум о ненападању и пријатељству (Југославија и Италија 1937)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg

Coat of arms of the Kingdom of Italy (1870).svg

ЈУГОСЛОВЕНСКО-ИТАЛИЈАНСКИ СПОРАЗУМ О НЕНАПАДАЊУ И ПРИЈАТЕЉСТВУ


У име Његовог Величанства Краља Југославије, Краљевски Намесници, и Његово Краљевско Величанство Краљ Италије, Цар Етиопије,

Сматрајући да је у интересу обеју земаља, као и општег мира, да учврсте међу собом везе искреног и трајног пријатељства, а у жељи да даду овом пријатељством једну нову базу и отпочну нову еру у политичким и привредним односима између двеју држава;

Убеђени да су одржавање и консолидација трајног мира између њихових земаља такође важан услов за мир Европе;

Одлучили су да закључе један Споразум и одредили су у ту сврху као своје односне пуномоћнике, и то:

У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ЈУГОСЛАВИЈЕ, КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ:

Његову Екселенцију Господина др. Милана Стојадиновића, претседника министарског савета, министра иностраних послова;

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ИТАЛИЈЕ, ЦАР ЕТИОПИЈЕ:

Његову Ексленцију грофа Галеаца Ћана ди Кортелацо, министра иностраних послова;

Који су се пошто, су измењали своја пуномоћија, нађена у доброј и прописној форми, сагласили су се у следећим одредбама:


Члан 1.

Високе Стране Уговорнице обавезују се да ће поштовати своје заједничке границе, као и поморске границе двеју држава у Јадрану, и у случају да једна од њих буде предмет неизазваног напада од стране једне или више Сила, друга Страна се обавезује да се уздржи од сваке акције која би могла бити од користи нападачу.

Члан 2.

У случају међународних компликација, и ако се Високе Стране Уговорнице споразумеју да су њихови заједнички интереси угрожени, или да би могли бити угрожени, оне се обавезују да се договоре о мерама које ће предузети да би их очувале.

Члан 3.

Високе Стране Уговорнице поново потврђују своју вољу да у својим међусобним односима не прибегавају рату као инструменту своје своје националне политике и да све спорове и сукобе, који би могли искрснути између њих, решавају мирним средствима.

Члан 4.

Високе Стране Уговорнице обавезују се да не трпе на својим односним територијама, нити да помажу ма какву активност која би била уперена против територијалног интегритета, или постојећег поретка друге Стране Уговорнице, или која би била такве природе да би шкодила пријатељским односима између двеју земаља.

Члан 5.

У циљу да даду својим постојећим трговинским односима нов потстрек, више у складу са пријатељским односима утврђеним између двеју земаља, Високе Стране Уговорнице су споразумне да појачају и прошире своје садашње трговинске размене, као и да испитују услове за обимнију привредну сарадњу. У ту сврху, биће у најкраћем року закључени специјални споразуми.

Члан 6.

Високе Стране Уговорнице сагласне су да ништа у овом Споразуму неће бити сматрано као противно постојећим међународним обавезама двеју земаља, а које су обавезе, уосталом, јавне.

Члан 7.

Овај Споразум имаће рок трајања од пет година. Изузимајући отказ у року од шест месеци, пре његовог истека, он ће бити продуживан прећутно из године у годину.

Члан 8.

Овај Споразум биће ратификован. Он ће ступити на снагу на дан измена инструмената ратификације. Ова измена извршиће се у Београду што је пре могуће.


У потврду чега су поменути пуномоћници потписали овај Споразум.

Рађено у Београду, 25 марта хиљаду девет стотина тридесет седме године у два примерака, од којих је по један предат свакој Високој Страни Уговорници.

Допунски споразум[уреди]

Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg

Coat of arms of the Kingdom of Italy (1870).svg

ДОПУНСКИ СПОРАЗУМ


Уз уговор о трговини и пловидби од 14 јула 1924 и уз допунске споразуме од 25 априла 1932, од јануара 1934 и од 26 септембра 1936, о проширењу постојећих трговинских размена и о развијању привредних односа између Југославије и Италије.

У име Његовог Величанства Краља Југославије, Краљевски Намесници и Његово Величанство Краљ Италије, Цар Етиопије

у циљу да даду новог потстрека својим постојећим трговинским односима, боље прилагођеног срдачним односима између својих двеју земаља;

да учвсте и прошире садашње трговинске размене на бази равнотеже;

да контролишу примену одредаба предвиђених у ту сврху;

да испитују услове за ширу привредну сарадњу;

одлучили су да закључе споразум и одредили су у ту сврху као своје односне пуномоћнике и то:

У име Његовог Величанства Краља Југославије, Краљевски Намесници:

Његову Екселенцију Господина др. Милана Стојадиновића, претседника Министарског савета, министра иностраних послова,

Његово Величанство Краљ Италије, Цар Етиопије:

Његову Екселенцију Конта Галеаца Чана од Кортелана, свога министра иностраних послова,

који су се, пошто су измењали своја пуномоћија, споразумели у овим одредбама:


Члан 1.

Италија признаје Југославији допунске контингенте, ван контингената предвиђених и утврђених у споразумима који су претходили овом садашњем. Ови контингенти биће накнадно установљени.

У циљу да се олакша искоришћавање контингената с погледом на увозне дозволе, надлежне власти обеју земаља сарађиваће у форми и на начин који има утврдити стални југословенско-италијански привредни Одбор предвиђен у чл. 4 овог споразума.

Члан 2.

Југославија признаје Италији исплату путем клиринга извесних специјалних производа, чија ће се количина или вредност накнадно утврдити и за које се сада захтева исплата у девизама.

Члан 3.

Високе стране уговорнице обавезује се да ће једна другој признавати једнакост поступања, сем оне која произлази из нормалне примене клаузула највећег повлашћења, која је основица свих њихових привредних односа, тако да се не деси никакво разликовање на штету једне или друге ових двеју земаља у односу на ма коју трећу земљу или на који производ.

Успостављање ове једнакости поступања, њеног обима, њеног односа према царинском режиму, производима на које се она односи и земљама наспрам којих ће се примењивати, повериће се Сталном југословенско-италијанском привредном Одбору.

Члан 4.

Високе стране уговорнице сагласне су да, за најкасније месец дана по ступању на снагу овог Споразума, образују Стални југословенско-италијански привредни Одбор, предвићен у протоколу допунског споразума од 25 априла 1932.

Сем задатка назначеног у напред поменутом Протоколу, Одбор ће имати да се бави контролисањем примене разних уговорних одредаба, а тако исто и непрекидним истраживањем побољшања трговинских размена и проширења сарадње између обеју земаља.

Овај Одбор имаће да се састаје бар једаред годишње наизменце у једној и другој од обеју земаља. Први састанак имаће да се обави у року од три месеца по стављању на снагу овог Споразума.

Број чланова Одбора утврдиће се по заједничком споразуму између обе владе. Ипак неће бити нужно да сви чланови морају учествовати у састанцима Одбора, пошто њихово присуство може зависити од природе материје о којој се има расправљати.

Члан 5.

Овај допунски Споразум ствара само прелиминарну основицу за ширу привредну сарадњу, која може добити облик неког ужег регионалног споразума. Стални Одбор имаће задатак да проучава њене основне линије и да предложи њен обим.

Члан 6.

Трајање овог Споразума везано је за трајање политичког Споразума потписаног на данашњи дан.

Члан 7.

Овај ће Споразум бити ратификован и ступиће на снагу на дан размене ратификационих инструмената. Ова ће се размена извршити у Београду у најкраћем могућем времену.


У потврду чега су именовани пуномоћници потписали овај Споразум.

Рађено у Београду, двадесет петог марта хиљаду девет стотина тридесет седме године, у два примерка, од којих је по један предат свакој од обеју Високих Страна уговорница.

Извори[уреди]

  • Политика, бр. 10.359 од петка 26. марта 1937, страна 3.