Sporazum o nenapadanju i prijateljstvu (Jugoslavija i Italija 1937)
|
|
|
.svg)
U ime Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije, Kraljevski Namesnici, i Njegovo Kraljevsko Veličanstvo Kralj Italije, Car Etiopije,
Smatrajući da je u interesu obeju zemalja, kao i opšteg mira, da učvrste među sobom veze iskrenog i trajnog prijateljstva, a u želji da dadu ovom prijateljstvom jednu novu bazu i otpočnu novu eru u političkim i privrednim odnosima između dveju država;
Ubeđeni da su održavanje i konsolidacija trajnog mira između njihovih zemalja takođe važan uslov za mir Evrope;
Odlučili su da zaključe jedan Sporazum i odredili su u tu svrhu kao svoje odnosne punomoćnike, i to:
U IME NjEGOVOG VELIČANSTVA KRALjA JUGOSLAVIJE, KRALjEVSKI NAMESNICI:
Njegovu Ekselenciju Gospodina dr. Milana Stojadinovića, pretsednika ministarskog saveta, ministra inostranih poslova;
NjEGOVO VELIČANSTVO KRALj ITALIJE, CAR ETIOPIJE:
Njegovu Ekslenciju grofa Galeaca Ćana di Kortelaco, ministra inostranih poslova;
Koji su se pošto, su izmenjali svoja punomoćija, nađena u dobroj i propisnoj formi, saglasili su se u sledećim odredbama:
Član 1.
Visoke Strane Ugovornice obavezuju se da će poštovati svoje zajedničke granice, kao i pomorske granice dveju država u Jadranu, i u slučaju da jedna od njih bude predmet neizazvanog napada od strane jedne ili više Sila, druga Strana se obavezuje da se uzdrži od svake akcije koja bi mogla biti od koristi napadaču.
Član 2.
U slučaju međunarodnih komplikacija, i ako se Visoke Strane Ugovornice sporazumeju da su njihovi zajednički interesi ugroženi, ili da bi mogli biti ugroženi, one se obavezuju da se dogovore o merama koje će preduzeti da bi ih očuvale.
Član 3.
Visoke Strane Ugovornice ponovo potvrđuju svoju volju da u svojim međusobnim odnosima ne pribegavaju ratu kao instrumentu svoje svoje nacionalne politike i da sve sporove i sukobe, koji bi mogli iskrsnuti između njih, rešavaju mirnim sredstvima.
Član 4.
Visoke Strane Ugovornice obavezuju se da ne trpe na svojim odnosnim teritorijama, niti da pomažu ma kakvu aktivnost koja bi bila uperena protiv teritorijalnog integriteta, ili postojećeg poretka druge Strane Ugovornice, ili koja bi bila takve prirode da bi škodila prijateljskim odnosima između dveju zemalja.
Član 5.
U cilju da dadu svojim postojećim trgovinskim odnosima nov potstrek, više u skladu sa prijateljskim odnosima utvrđenim između dveju zemalja, Visoke Strane Ugovornice su sporazumne da pojačaju i prošire svoje sadašnje trgovinske razmene, kao i da ispituju uslove za obimniju privrednu saradnju. U tu svrhu, biće u najkraćem roku zaključeni specijalni sporazumi.
Član 6.
Visoke Strane Ugovornice saglasne su da ništa u ovom Sporazumu neće biti smatrano kao protivno postojećim međunarodnim obavezama dveju zemalja, a koje su obaveze, uostalom, javne.
Član 7.
Ovaj Sporazum imaće rok trajanja od pet godina. Izuzimajući otkaz u roku od šest meseci, pre njegovog isteka, on će biti produživan prećutno iz godine u godinu.
Član 8.
Ovaj Sporazum biće ratifikovan. On će stupiti na snagu na dan izmena instrumenata ratifikacije. Ova izmena izvršiće se u Beogradu što je pre moguće.
U potvrdu čega su pomenuti punomoćnici potpisali ovaj Sporazum.
Rađeno u Beogradu, 25 marta hiljadu devet stotina trideset sedme godine u dva primeraka, od kojih je po jedan predat svakoj Visokoj Strani Ugovornici.
Dopunski sporazum[uredi]
|
|
|
Uz ugovor o trgovini i plovidbi od 14 jula 1924 i uz dopunske sporazume od 25 aprila 1932, od januara 1934 i od 26 septembra 1936, o proširenju postojećih trgovinskih razmena i o razvijanju privrednih odnosa između Jugoslavije i Italije.
U ime Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije, Kraljevski Namesnici i Njegovo Veličanstvo Kralj Italije, Car Etiopije
u cilju da dadu novog potstreka svojim postojećim trgovinskim odnosima, bolje prilagođenog srdačnim odnosima između svojih dveju zemalja;
da učvste i prošire sadašnje trgovinske razmene na bazi ravnoteže;
da kontrolišu primenu odredaba predviđenih u tu svrhu;
da ispituju uslove za širu privrednu saradnju;
odlučili su da zaključe sporazum i odredili su u tu svrhu kao svoje odnosne punomoćnike i to:
U ime Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije, Kraljevski Namesnici:
Njegovu Ekselenciju Gospodina dr. Milana Stojadinovića, pretsednika Ministarskog saveta, ministra inostranih poslova,
Njegovo Veličanstvo Kralj Italije, Car Etiopije:
Njegovu Ekselenciju Konta Galeaca Čana od Kortelana, svoga ministra inostranih poslova,
koji su se, pošto su izmenjali svoja punomoćija, sporazumeli u ovim odredbama:
Član 1.
Italija priznaje Jugoslaviji dopunske kontingente, van kontingenata predviđenih i utvrđenih u sporazumima koji su prethodili ovom sadašnjem. Ovi kontingenti biće naknadno ustanovljeni.
U cilju da se olakša iskorišćavanje kontingenata s pogledom na uvozne dozvole, nadležne vlasti obeju zemalja sarađivaće u formi i na način koji ima utvrditi stalni jugoslovensko-italijanski privredni Odbor predviđen u čl. 4 ovog sporazuma.
Član 2.
Jugoslavija priznaje Italiji isplatu putem kliringa izvesnih specijalnih proizvoda, čija će se količina ili vrednost naknadno utvrditi i za koje se sada zahteva isplata u devizama.
Član 3.
Visoke strane ugovornice obavezuje se da će jedna drugoj priznavati jednakost postupanja, sem one koja proizlazi iz normalne primene klauzula najvećeg povlašćenja, koja je osnovica svih njihovih privrednih odnosa, tako da se ne desi nikakvo razlikovanje na štetu jedne ili druge ovih dveju zemalja u odnosu na ma koju treću zemlju ili na koji proizvod.
Uspostavljanje ove jednakosti postupanja, njenog obima, njenog odnosa prema carinskom režimu, proizvodima na koje se ona odnosi i zemljama naspram kojih će se primenjivati, poveriće se Stalnom jugoslovensko-italijanskom privrednom Odboru.
Član 4.
Visoke strane ugovornice saglasne su da, za najkasnije mesec dana po stupanju na snagu ovog Sporazuma, obrazuju Stalni jugoslovensko-italijanski privredni Odbor, predvićen u protokolu dopunskog sporazuma od 25 aprila 1932.
Sem zadatka naznačenog u napred pomenutom Protokolu, Odbor će imati da se bavi kontrolisanjem primene raznih ugovornih odredaba, a tako isto i neprekidnim istraživanjem poboljšanja trgovinskih razmena i proširenja saradnje između obeju zemalja.
Ovaj Odbor imaće da se sastaje bar jedared godišnje naizmence u jednoj i drugoj od obeju zemalja. Prvi sastanak imaće da se obavi u roku od tri meseca po stavljanju na snagu ovog Sporazuma.
Broj članova Odbora utvrdiće se po zajedničkom sporazumu između obe vlade. Ipak neće biti nužno da svi članovi moraju učestvovati u sastancima Odbora, pošto njihovo prisustvo može zavisiti od prirode materije o kojoj se ima raspravljati.
Član 5.
Ovaj dopunski Sporazum stvara samo preliminarnu osnovicu za širu privrednu saradnju, koja može dobiti oblik nekog užeg regionalnog sporazuma. Stalni Odbor imaće zadatak da proučava njene osnovne linije i da predloži njen obim.
Član 6.
Trajanje ovog Sporazuma vezano je za trajanje političkog Sporazuma potpisanog na današnji dan.
Član 7.
Ovaj će Sporazum biti ratifikovan i stupiće na snagu na dan razmene ratifikacionih instrumenata. Ova će se razmena izvršiti u Beogradu u najkraćem mogućem vremenu.
U potvrdu čega su imenovani punomoćnici potpisali ovaj Sporazum.
Rađeno u Beogradu, dvadeset petog marta hiljadu devet stotina trideset sedme godine, u dva primerka, od kojih je po jedan predat svakoj od obeju Visokih Strana ugovornica.
Izvori[uredi]
- Politika, br. 10.359 od petka 26. marta 1937, strana 3.