Кад просе девојку, родбина је не да, а она хоће, певају њеној родбини другарице њене, док је год прводаџија или просиоц ту, ову песму:
* * *
[Спије момче у гори зеленој]
Спије момче у гори зеленој,
А девојче под ружом црвеном,
Оздол иде то младо овчарче,
Да разбуди оно младо момче,
Младо момче од Прилипа града, 5
Од Прилипа краља србског града
И га буди и га запитује:
„Море момче да л' си ожењето?“
Ал говори то заспано момче:
„Не сам жењет али ће се женим, 10
Ђе да узмем сестру девет браћи,
Од Јанине од србскога града
Од Јанине и од те Србије,
Она има девет миле браћа
Ђа да имам девет мили шура.“ 15
Кад зачуше њених девет брата,
Направише кулу од кремена,
У Превези на србској краини,
У сред сињег мора дебелога,
А пенџере од мермер камена, 20
Затворише своју милу сеју
Да не може никуда из куле,
Ван да је риба да по мору плови,
Купише јој девет ока бисер,
Да изниже сви тих девет ока, 25
Девет ока морскога бисера
И сви девет брата да ожени.
Изнизала девет ока бисер
И сви девет брата оженила
А више се њојзи додијало, 30
Па се сужња Богу помолила:
„Дај ми Боже лето градовито!
Да разбије кулу од кремена
А прозоре од мермер камена.“
Бог саслуша њезину молитву, 35
Те он даде лето градовито,
Те изломи кулу од кремена
И прозори од мермер камена,
Те искочи лијепа девојка,
Те да види оно лудо момче. 40
Да ли носи как што је носило?
Да ли поје как што је појало?
Оно носи как што је носило,
Оно поје как што је појало,
И ми узе Владицу девојку 45
И је води у Прилипа свога
Те је венча за себе јунака.
