Kad prose devojku, rodbina je ne da, a ona hoće, pevaju njenoj rodbini drugarice njene, dok je god prvodadžija ili prosioc tu, ovu pesmu:
* * *
[Spije momče u gori zelenoj]
Spije momče u gori zelenoj,
A devojče pod ružom crvenom,
Ozdol ide to mlado ovčarče,
Da razbudi ono mlado momče,
Mlado momče od Prilipa grada, 5
Od Prilipa kralja srbskog grada
I ga budi i ga zapituje:
„More momče da l' si oženjeto?“
Al govori to zaspano momče:
„Ne sam ženjet ali će se ženim, 10
Đe da uzmem sestru devet braći,
Od Janine od srbskoga grada
Od Janine i od te Srbije,
Ona ima devet mile braća
Đa da imam devet mili šura.“ 15
Kad začuše njenih devet brata,
Napraviše kulu od kremena,
U Prevezi na srbskoj kraini,
U sred sinjeg mora debeloga,
A pendžere od mermer kamena, 20
Zatvoriše svoju milu seju
Da ne može nikuda iz kule,
Van da je riba da po moru plovi,
Kupiše joj devet oka biser,
Da izniže svi tih devet oka, 25
Devet oka morskoga bisera
I svi devet brata da oženi.
Iznizala devet oka biser
I svi devet brata oženila
A više se njojzi dodijalo, 30
Pa se sužnja Bogu pomolila:
„Daj mi Bože leto gradovito!
Da razbije kulu od kremena
A prozore od mermer kamena.“
Bog sasluša njezinu molitvu, 35
Te on dade leto gradovito,
Te izlomi kulu od kremena
I prozori od mermer kamena,
Te iskoči lijepa devojka,
Te da vidi ono ludo momče. 40
Da li nosi kak što je nosilo?
Da li poje kak što je pojalo?
Ono nosi kak što je nosilo,
Ono poje kak što je pojalo,
I mi uze Vladicu devojku 45
I je vodi u Prilipa svoga
Te je venča za sebe junaka.
