Сорић капетан и Кумалијћ Алага
0001 Пију вино котарски сердари
0002 У Котару горњем каменоме,
0003 Њеко их тријес’ пије и четири.
0004 Три им чаше, а три долибаше,
0005 Редна хода чаша наоколо.
0006 У врх стола Сорић-капетане,
0007 До нејг сио Милетић-Гавране,
0008 Из лива му Диклић-капетане,
0009 А остали редом наоколо.
0010 Кад се пића напојили крањци,
0011 Већ им пиће удрило у лишце,
0012 А ракија оком заиграла,
0013 Све се фале котарски сердари:
0014 Како ј’ који јунак на мејдану,
0015 Како л’ који добра коња храни,
0016 Како л’ с’ гони с Турци по граници.
0017 Али мучи Милетић-Гавране,
0018 Јер Милетић ни с ким не дивани,
0019 Нег кад до ње редна чаша дојде,
0020 Он попије, а на трмпез баци.
0021 Онда вели Нинко-капетане:
0022 „Господићу, Милетић-Гавране!
0023 Што ти мучиш, да се фалиш не ћеш?
0024 А ми знамо, да си јунак прави.“
0025 Онда главу Гавран подигнуо:
0026 „Данас фајде од фалидбе нејма,
0027 Ко се фали, он се и сам швањи,
0028 Кад ви знате, тридесет сердара,
0029 Да нам је Турчин љуто дотужио
0030 Од Радуча Кумалијћ Алага,
0031 Вавик трче по наших Котарих,
0032 Момке сиче, одводи дивојке;
0033 Ал јунак на Котару нејма,
0034 На Котару ни доњем ни горњем,
0035 Ко би њега на мејдан позовно.“
0036 Кад то чуо Сорић-капетане:
0037 „Та пројди се, Богом побратиме!
0038 Што говориш ричи неприличне,
0039 Да јунака у Котарих нејма?
0040 Ево т’ вира, Милетић-Гавране!
0041 Ја ћу билу књигу направити
0042 До Радуча Кумалијћ-Алаги,
0043 Нека мени на мејдан изиде.“
0044 Кад то чуло тридесет сердара,
0045 Ал се сваки на то насмијао,
0046 А сорићу врло мучно било.
0047 Он изађе из лонџе камене,
0048 Па он оде својој билој кули,
0049 Намах сиде у својој одаји,
0050 Узе перо, а књиге дофати,
0051 Па он пише књигу у одаји.
0052 Шта ће Сорић у њој направити:
0053 „Чуј, Турчине, Кумалијћ-Алага!
0054 О теби Лика дрма до Рибника
0055 И Крбава до воде ледене.
0056 Ако була Радучкиња ниси,
0057 Дору јаши, ходи на Котаре,
0058 Та Алага, да се огледамо,
0059 И о мени све дрма Приморје.“
0060 Када билу књигу направио,
0061 Билој књизи књигоношу најде,
0062 Књигоноша узе књигу билу,
0063 Влашче не ће на Лику врховну,
0064 Већ је носи у Радуч камени
0065 А на руке Кумалијћ-Алаги.
0066 Сам Алага код камене куле,
0067 А брата му нејма ни једнога.
0068 Кад Алага види књигоношу,
0069 Он прид њега спаде на авлију,
0070 Књигоноша њему Бога викну,
0071 Бога викну, са вранчића фрци,
0072 Алагиној погрмио руци,
0073 А Алаги билу књигу пружи,
0074 Кад је узе Кумалијћ Алага,
0075 Разгледа је, нане радосна му!
0076 Намах ага у кулу упаде,
0077 Фришко с’ спреми Кумалијћ Алага,
0078 Зади пушке, а ћорду припаса,
0079 Па својега посиде дорина,
0080 Појаха га Кумалијћ Алага
0081 Од радуча камену Котару
0082 Баш до куле Сорић-капетана.
0083 Кад Алага дојаха дорина,
0084 Грлом Сорић’ виче капетана.
0085 Кад чу Сорић Кумалијћ-Алагу:
0086 „Еј Тручине, Кумалијћ-Алага!
0087 Причекај ме, док опремим врана,
0088 Хоћу теби на мејдан изићи.“
0089 Док се Сорић спреми капетане,
0090 Солдати му врана опремили.
0091 Капетане посиде гаврана,
0092 Узе бојно копље убодицу,
0093 Солдати им мејдан измирише.
0094 Кад рекоше, оба потекоше,
0095 Потекоше један на другога,
0096 Гдје се срили, ту се ударили:
0097 Оба бојна копља отиснули,
0098 Обадва их копља прометнуше;
0099 За мале се пушке појагмише,
0100 Четри модра дима полетише,
0101 Ни какву пушке ране не задаше,
0102 Већ оба им ата пропадоше.
0103 Ал вид’дере Сорић-капетана!
0104 Он потеже ћорду од себека,
0105 А Кумалијћ палу извадио.
0106 Привара га Сорић-капетане,
0107 Удари му дору по дизгуну
0108 И по десној руци Алагиној,
0109 Он Алагу по лакту сфатио,
0110 Рука паде у зелену траву,
0111 А паде му дизгун у дората.
0112 Побиже дорат, понесе Алагу,
0113 Потира га Сорић-капетане,
0114 Ал дората стигнути не море,
0115 Нит га ага море уставити,
0116 Сорић свога поврати гаврана.
0117 Када Сорић до разбоја дојде,
0118 Сорић узе руку Алагину.
0119 Дорат агу у Радуч донесе,
0120 Рањен ага оде у одају,
0121 По лакту му рука одризата,
0122 Па он личи своју десну руку.
0123 Вавик Сорић по Котарих хода,
0124 Гдје год гледа липих дивојака,
0125 Све на руку мами Алагину;
0126 А гдје годиц сидне пити пиће,
0127 Више себе он подигне руку,
0128 Па говори Алагиној руци:
0129 „Двор’ ме, руко Кумалијћ-Алаге!“
0130 То се чудо и на Лику чуло.
0131 За то чуо Врхогорац Але,
0132 Па посиде косата алата.
0133 Када дојде на Радуч камени,
0134 Ал истина, побро руке нејма.
0135 Он Сорићу билу књигу пише:
0136 „Е, Сорићу, једна Котаркињо!
0137 Приваро си Кумалијћ-Алагу,
0138 Одсико му руку до лаката,
0139 Ходи мени на мејдан изајди!“
0140 Кад Сорићу била књига сиде
0141 Од Турчина Врхогорац-Але,
0142 Њему намах Сорић повратио:
0143 „Е Турчине, Врхогорац-Але!
0144 Теби фала, Алаги не фала,
0145 Ја ти не ћу на мејдан изићи,
0146 Хоћу вавик Кумалијћ-Алаги.“
0147 За то чуо агин побратиме
0148 На Турјанском млад Мусићу Мехо,
0149 Па је Мехо посио гаврана.
0150 Када дојде у Радуч Алаги,
0151 Истина је, Алага брез руке,
0152 Намах Мехо билу књигу пише:
0153 „Та копиле, Сорић-капетане!
0154 Ти с’ ми побру на мејдан позовно
0155 Од Радуча Кумалијћ-Алагу,
0156 Па приваро побру у мејдану,
0157 Ти одсико руку Алагину.
0158 Ти је, курво, по Котару носаш,
0159 Гдје год сиднеш хладно пити пиће,
0160 Више себе метнеш десну руку:
0161 „ „Двор’ ме, руко Кумалијћ-Алаге!“ “
0162 Куд год појдеш по ваших Котарих,
0163 По Котарих гледати дивојке,
0164 Све на руку мамиш Алагину,
0165 Под тим Турци одлежати не ће.“
0166 Кад Сорићу бил ак њига сиђе,
0167 Намах Сорић дрдугу направио:
0168 „Теби фала, млад Мусићу Мехо,
0169 Ал не фала Кумалијћ-Алаги!
0170 Ја ти не ћу на мејдан изићи,
0171 Хоћу вавик Кумалијћ-Алаги.“
0172 Ал је за то побро потпазио,
0173 Боснић Мехо од турског Новога,
0174 И он свога дојаха дорина,
0175 Виђо, руке нема Алагине,
0176 Он Сорићу књигу направио:
0177 „Та копиле, Сорић-капетане!
0178 Зар одсиче побри моме руку?
0179 Ти је, курво, по пивницах носаш,
0180 Гдје год сиднеш хладно пити пиће,
0181 Више себе десну мећеш руку:
0182 „ „Двор’ ме, руко Кумалијћ-Алаге!“ “
0183 Гдје год сиђеш гледати дивојке,
0184 Ти на руку мамиш Алагину,
0185 Под тим Турци узлежати не ће,
0186 Ван ходи ми на мејдан изиди!“
0187 Кад му књига од Боснића сиде,
0188 Намах Сорић другу направио:
0189 „Теби фала, Боснић-Мехмедага!
0190 А не фала Кумалијћ-Алаги,
0191 Ја ћу му вавик на мејдан изићи.“
0192 Тријест побри било Кумалијћа,
0193 Сваки је дошо Кумалијћ-Алаги,
0194 Сваки руку виђо одсичену,
0195 А Сорићу књигу направио
0196 И Сорића на мејдан позовно,
0197 Сваком Сорић другу повратио:
0198 „Вама фала свима јунацима,
0199 А не фала Кумалијћ-Алаги,
0200 Ја ћу му вавик на мејдан изићи.“
0201 Сваки побро до Алаге дојде:
0202 „Богом брате, Кумалијћ-Алага!
0203 Виђај у нас књига Сорићевих,
0204 Свакоме нам ,фала’ Сорић вели,
0205 А ,не фала’ теби у Радучу.
0206 Богом брате, Кумалијћ-Алага!
0207 Би ли мого руку намистити
0208 Код терзија и наших сарача,
0209 Нек с њом мореш дизгун одржати,
0210 Па изјахуј дору за недиљу,
0211 Жидај, побро, своју ливу руку
0212 Пораз ћорде и раз копља бојна,
0213 Па Сорића на мејдан позовни!“
0214 Онда вели Кумалијћ Алага:
0215 „Чујете ли, тријес’ побратима,
0216 Ето вам вира Кумалијћ-Алаге!
0217 Ево мени већ зарасла рука,
0218 Ја ћу своју настављати руку,
0219 Нека могу дизгун уздржати,
0220 Сорића ћу на мејдан зовнути.“
0221 Алага се диже са миндера,
0222 Па у Радуч у чаршију сиде
0223 До терзија па и до сарача,
0224 Да намисте руку на гајтане,
0225 Нек с њом море држати дората.
0226 Кад Алага руку наставио,
0227 Он узјаха код куле дората,
0228 Узе дизгун у суваку руку,
0229 Бојно копље у ливаку руку,
0230 Може десном враћати дората,
0231 А ливаком копље отиснути.
0232 Отискује копље са дората
0233 Све дан по дан за недиљу дана.
0234 Када ливу ужидао руку,
0235 Викну побру Бојчић-Делалију:
0236 „Сад правите књигу од Радуча
0237 До Котара Сорић-капетану!“
0238 Делалија књигу направио:
0239 „Еј копиле, Сорић-капетане!
0240 Ево има два пуна мисеца,
0241 Да с’ одсико руку Алагину.
0242 Ти је вавик по Котарих носаш,
0243 На њу липе мамиш дивичице;
0244 А ди годиц сиднеш пити пиће,
0245 Више себе десну метнеш руку:
0246 „ „Двор’ ме, руко Кумалијћ-Алаге!“ “
0247 Опе ’ш аги на мејдан изићи.“
0248 Када билу књигу направили,
0249 Оправише камену Котару.
0250 Када Сорић узе књигу билу,
0251 Намах Сорић другу направио:
0252 „Чујете ли, Турци по Удвини,
0253 По Удвини и турском Радучу,
0254 По свој Лици липо до Рибника,
0255 Сваком фала, Алаги не фала!
0256 Ако була није Радучкиња,
0257 Па сми мени на мејдан изићи,
0258 Нек поведе билогрлу љубу,
0259 Ја ћу извести своју вирну љубу.
0260 Чуј, Турчине, Кумалијћ-Алага!
0261 Није у ране, сад је у мртве главе,
0262 Ево ти вира Сорић-капетана!“
0263 Када књига у Радуч изиде,
0264 Па је виђа Кумалијћ Алага,
0265 Побратиму своме говорио:
0266 „Вид’дер, побро, Бојчић-Делалија!
0267 Ваља ми љубу свести на Котаре.
0268 Ево нема нег недиљу дана,
0269 Како ми се мушко чедо нашло.
0270 Ван што ћемо, да си брат по Богу!
0271 Узми књигу, носи на Удбину,
0272 Па је Лики подај Мустајбегу!“
0273 Викну побро Бојчић Делалија
0274 На име побру Кумалијћ-Мујагу:
0275 „Побро драги, Кумалијћ-Мујага!
0276 Ја би бегу ишо на Удвину,
0277 Ал не могу побре оставити,
0278 Док се ливом не научи руком.
0279 Сваки дан му ваља изјахати,
0280 Па жидати своју ливу руку
0281 Раз мејдана Сорић-капетана;
0282 Већ Мујага, носи књигу билу
0283 На Удвину нашем Мустајбегу!“
0284 Тад Мујага на ноге скочио,
0285 Он појаха свог коња гаврана,
0286 Па однесе књигу Сорићеву,
0287 Предаде је личком Мустајбегу.
0288 Бег размота, кад низ њу погледа,
0289 Грохнуше му сузе из очију;
0290 А механа пуна Удвињана,
0291 Књигу њима наустице каже:
0292 Да ј’ Алагу други мејдан нашо
0293 Од ђидије Сорић-капетана,
0294 Па подвикну лички Мустајбеже:
0295 „Чујете ли, моји Удвињани!
0296 Овај ће се мејдан спомињати
0297 Од данаске па до кијамета.
0298 Ја ћу силну сакупити војску,
0299 Каква с’ скоро није сакупила.
0300 Не шали се, Кумалијћ-Мујага,
0301 Ти ’ш ми селам свом брату Алаги,
0302 Нека вавик дору изјахује,
0303 Нека своју ливу жида руку
0304 Раз мејдана Сорић-капетана.“
0305 То им рече, па он књиге пише.
0306 Прву пише Сорић-капетану:
0307 „Еј курвићу, Сорић-капетане!
0308 Ето бега у трећу недиљу
0309 Под Котаре, ако Бог да здравље,
0310 Извести ћу Кумалијћ-Алагу,
0311 Он ће теби на мејдан изићи,
0312 А повести своју вирну љубу,
0313 А Сорићу, ти изведи своју!“
0314 Кад ту беже књигу оправио,
0315 Намах друге пише на колину,
0316 По свој Лици књиге растурио,
0317 А у Лици у сваку паланку,
0318 Сваког зове у другу недиљу,
0319 Да му с војском под Удвину сиђе.
0320 Када беже књиге распачао,
0321 Вавик беже шаље бајрактаре
0322 А до свога Кумалијћ-Алаге:
0323 Жида л’ ага руку на дорату
0324 Раз мејдана Сорић-капетана.
0325 Док му дојде друга недиљица,
0326 Код Срваћа био чадор пење,
0327 Изашло му седам бајрактара,
0328 Сваки зелен бајрак ударио.
0329 Бег је сишо, па под чадор сио,
0330 Све му алај по алај исходи.
0331 Док се Лика слила и крајина
0332 Мустајбегу под Удбину билу,
0333 А куцнуше јасни даулбаси,
0334 Бегу Раде подмаче голуба,
0335 А поведе једека дората,
0336 Отискоше до Радуча била.
0337 Кад дођоше до Радуча била,
0338 Бег угледа Кумалијћ-Алагу
0339 С побратимом Бојчић-Делалијом,
0340 Гдје су оба коње зајахали,
0341 Па се шале а са џилитови,
0342 Не би л’ ливу руку ужидао
0343 Раз мејдана Сорић-капетана.
0344 Када бега оба угледаше,
0345 Оба с’ бега плахо застидили,
0346 Па пред бега ате окренуше,
0347 Алага му турски салам викну,
0348 Бег отприми Кумалијћ-Алаги.
0349 Ту су они конак учинили
0350 И у јутро рано подранили.
0351 Бег погледа кули Алагиној,
0352 Стаде фигањ у ћемерли кули;
0353 Јер кад љуба појде Алагина,
0354 Оставила чедо од мисеца
0355 А код својих двију јетрвица
0356 Вирне љубе Кумалијћ-Мујаге
0357 И код љубе Кумалијћ-Суљаге.
0358 Њима љуба вели Алагина:
0359 „Јертрвице, по Богу сестрице!
0360 Када своја чеда надојите,
0361 Ви надојте моје у бешици!“
0362 То им рече, на авлију сајде,
0363 Под њу мамна довели ђогата.
0364 Појахаше од Радуча била,
0365 А повика са голуба Лика:
0366 „Удвињани, сиви соколови!
0367 Рањен ага што на мејдан иде,
0368 Не би мени то ни жао било,
0369 Већ виђате л’ љубе Алагине!
0370 Ено уз њу све шест диверова,
0371 Диверова, све шест Кумалијћа!
0372 Ено уз њу седам братинаца,
0373 Седам браће, седам Мемичића!“
0374 Од Радуча бег подиже војску,
0375 Сведе војску на котарско равно,
0376 Он угледа биле чадорове.
0377 Башка шатор љубе Сорићеве,
0378 Код ње стоји шест Сорића младих,
0379 А све шест је код ње братинаца,
0380 Братинаца, све шест Вучковића.
0381 Ту је беже војску заставио,
0382 Туди с војском конак учинио.
0383 Па у јутро ран подранио,
0384 Уре гледа, на сунце погледа,
0385 Па он викну Кумалијћ-Алагу,
0386 Да је вакат на мејдан изићи.
0387 Алага је ту абдест узео,
0388 Ефендија ђулбек проучио,
0389 Па Алага на дората фрци.
0390 У ливаку му копље додадоше,
0391 Уз њег пође тријес’ побратима,
0392 А пред њима Бојчић Делалија.
0393 Кад Алага до чадора дође,
0394 Он повика Сорић-капетана:
0395 „Еј Сорићу копилановићу!
0396 Моју руку носаш по Котарих,
0397 А све на њу мамиш дивичице;
0398 Ди год сиднеш пити хладно пиће,
0399 Више себе оју дигнеш руку,
0400 Па говориш мојој десној руци:
0401 „ „Двор’ ме, десна руко Алагина!“ “
0402 Сада јаши, да се огледамо!“
0403 Сорић викну конда се помами:
0404 „Хоћу, Туре, Кумалијћ-Алага!
0405 Није у ране, нег у мртве главе.“
0406 Намах Сорић фрци на гаврана,
0407 Солдати му копље додадоше,
0408 Крај логора мејдан измирише
0409 У даљину шездесет копаља,
0410 У ширину дваест и четири,
0411 Од биљега коње зајахаше.
0412 Кад рекоше, оба потекоше,
0413 Оба бојна копља отискоше,
0414 Сорић десном, алага шуваком,
0415 Оба ата пала на колина,
0416 Обојицу копља надметнуше,
0417 А поближе коње претираше,
0418 За мале се пушке појагмише,
0419 Ага ливом једну извадио,
0420 Сорић двије десном и ливаком,
0421 А три модра дима полетише,
0422 Ал их оба пушке провргоше.
0423 За голо се гвожђе појагмише,
0424 Повратише два ата помамна,
0425 А подвикну Сорић-капетане,
0426 Њему мача сијну у десници,
0427 Ћедијаше агу ударити
0428 По суваки руци и дизгуну,
0429 Да одсиче дизгун у дората.
0430 Ага метно синџирли кајасе,
0431 Сорићу цикну мача на седмеро,
0432 А подвикну Кумалијћ Алага,
0433 Па ливаком удари Сорића.
0434 Мат’ му радна, по ливом рамену.
0435 А под десно перо излетило.
0436 Паде глава Сорић-капетана,
0437 А допаде Бојчић Делалија,
0438 Додаде му главу Сорићеву,
0439 А уфати врана Сорићева.
0440 А подвикну Врхогорац Але:
0441 „Чујете ли, ви све шест Сорића,
0442 И вас седам браће Вучковића,
0443 Сад повед’те љубу Сорићеву!“
0444 „ „Ми не дамо љубе Сорићеве.“ “
0445 Кад то чуло све шест Кумалијћа
0446 И све седам браће Мемичића,
0447 Оставише љубу Алагину,
0448 Потекшое, ал их дочекаше,
0449 Дочека их седам Вучковића,
0450 Вучковића и све шест Сорића,
0451 Ту се ситан огањ проломио.
0452 А допаде Кумалијћ Алага,
0453 Он ујагми љубу Сорићеву,
0454 Одведе је својој вирној љуби;
0455 А допаде тријест побратима,
0456 Побратима Кумалијћ-Алаге,
0457 Још се већи џењак учинио.
0458 Кад подвикну и Тале и Раде,
0459 Још се већа кавга заметнула,
0460 Пуца пушка, бритка ћорда сива,
0461 Ћорда сива, а крв се пролива.
0462 Џењак био шест пуних сахата,
0463 Џењак био, већ се разметнуо,
0464 Свако свога по разбоју тражи.
0465 Кад Мујага по разбоју пође,
0466 Он три брата на разбоју нађе,
0467 Сва три мртва један крај другога,
0468 Код њих лежи до пет Мемичића,
0469 А Мујаги сузе ударише.
0470 Бег Мустајбег покопа шехите,
0471 А рањеним сале намистио,
0472 Па подиже од Котара војску.
0473 Уз бега су до три Кумалијћа,
0474 А ујз љубу Кумалијћ Алага,
0475 Води љубу Сорић-капетана.
0476 Бег прегрли Кумалијћ-Алагу:
0477 „Хај аферим, Кумалијћ-Алага!
0478 Сад ја знадем, да си јунак прави.“
0479 Кад им били пути на растанку,
0480 Бег одведе на Удвину војску.
0481 Војсци плина право подилио:
0482 Ко погино, по три паја шаље,
0483 Ко с’ ранио, по два учинио,
0484 Ко здрав био, по пај учинио,
0485 Свак окрену својој домовини.
0486 Кад Алага у Радуч изиде
0487 И доеведе своју вирну љубу,
0488 Јетрвице пред њу ишетале,
0489 Изниле јој чедо од мисеца,
0490 А све гледа љуба Сорићева.
0491 Тад Алага оста на Радучу
0492 С својим братом Кумалијћ-Мујагом.
0493 До тад се пиво Кумалијћ Алага,
0494 Од тад вавик Кумалијћ Мујага,
0495 Јер Алага десне руке нејма,
0496 Па не море јадан војевати,
0497 Војевати, мејдане дилити.
0498 Док је Радуч био у Турака,
0499 Вавик био Кумалијћ Мујага.
