Сонет - XXXIII

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXXIII
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXXIII



Игра пустим гробљем тежак дах багрења,

А два стара врана на црквеном крову

Гракћу кô да мртве из гробнице зову.

И чу се громор кô ломњава стења.


И авети пуне ноћнога прамења

Причаху ми чудну повест у ноћ ову:

Старе душе тогу обукле су нову

— Стари дах је, само одећа се мења.


Ја сам био мртав или живе ствари.

Јер све беше исто: дрвета и сени

И небо и земља и лептири њени.


А кад сутра зора расу своје чари,

Ја поздравих сунце и небеса плава

Кô мртваца старог који васкрсава.


Без датума


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.