Сонет - XXVII

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXVII
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXVII


Завршила се једна тиха драма,

Ветар је цвеће разнео пољаном,

Шинула бура над нежношћу саном,

Ти не знаш шта се одиграло с нама.


Ти си ми срце узела што плама

Да пакосно се сладиш новом раном,

данима душу варала би маном,

Да тобом задња заврши се гама,


Стара се прича поновила снова:

У стари гроб је дошла туга нова

А мислио сам младалачком чашом


Да певам химну, појен срећом нашом.

О, зашто, дуси, црном руком вашом

На старом крсту позлатисте слова!



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.