Сонет - XXVII
| Сонет - XXVII Писац: Милутин Бојић |
Завршила се једна тиха драма,
Ветар је цвеће разнео пољаном,
Шинула бура над нежношћу саном,
Ти не знаш шта се одиграло с нама.
Ти си ми срце узела што плама
Да пакосно се сладиш новом раном,
данима душу варала би маном,
Да тобом задња заврши се гама,
Стара се прича поновила снова:
У стари гроб је дошла туга нова
А мислио сам младалачком чашом
Да певам химну, појен срећом нашом.
О, зашто, дуси, црном руком вашом
На старом крсту позлатисте слова!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|