Сонет - XXIX

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXIX
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXIX


Ходите опет, моје ноћи миле,

Ноћи лутања и винскога дима,

Презрео сам вас, кô боце од лима

Кад њене руке о врат ми се свиле.


Тад друго вино усне су ми пиле

Зенице њене. И видех у њима

Сву чар, о којој тек се привид има.

И моје очи греха су се криле.


Вај, треба, ноћи, опет с вама сада,

Руку под руку, у кал где се пада.

Но, авај, данас туђе сте и стране.


Далеко моје одбегло је јуче

Јер никад више зрак згашене луче

У вашем недру не може да плане.


Туђи смо, туђи, моје ноћи миле.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.