Sonet - XXIX
| Sonet - XXIX Pisac: Milutin Bojić |
Hodite opet, moje noći mile,
Noći lutanja i vinskoga dima,
Prezreo sam vas, kô boce od lima
Kad njene ruke o vrat mi se svile.
Tad drugo vino usne su mi pile
Zenice njene. I videh u njima
Svu čar, o kojoj tek se privid ima.
I moje oči greha su se krile.
Vaj, treba, noći, opet s vama sada,
Ruku pod ruku, u kal gde se pada.
No, avaj, danas tuđe ste i strane.
Daleko moje odbeglo je juče
Jer nikad više zrak zgašene luče
U vašem nedru ne može da plane.
Tuđi smo, tuđi, moje noći mile.
|