Сонет - XXIV

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXIV
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXIV



Сав сјај што нећу крај мене се јати,

Сва празна ласка страсно ме целива

И хучном игром жуђен идол скрива

И оргијама сунца ход ми прати.


О, ја бих хтео сав тај раскош дати,

Да срце кришом тајну сласт проснива

У капљи светој што се ћутке слива,

За којом жудно сав мој живот пати.


Но никад можда та невина жеља,

Та лиска крила од чедности беља,

Неће кô круна и дар судбе бити.


Последња мета остварена с муком

Тутњава вечном пратиће ме хуком,

А ја ћу тихи, тихи сумор снити.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.