Sonet - XXIV
| Sonet - XXIV Pisac: Milutin Bojić |
Sav sjaj što neću kraj mene se jati,
Sva prazna laska strasno me celiva
I hučnom igrom žuđen idol skriva
I orgijama sunca hod mi prati.
O, ja bih hteo sav taj raskoš dati,
Da srce krišom tajnu slast prosniva
U kaplji svetoj što se ćutke sliva,
Za kojom žudno sav moj život pati.
No nikad možda ta nevina želja,
Ta liska krila od čednosti belja,
Neće kô kruna i dar sudbe biti.
Poslednja meta ostvarena s mukom
Tutnjava večnom pratiće me hukom,
A ja ću tihi, tihi sumor sniti.
|