Сонет - XX

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XX
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XX



Звиждала је зима, кад смо овде били

Крај овога жбуна, што сад зелен листа,

По коме пролетњег сунца сјај се блиста.

Он сад чудно шушти као да ми вели:


Волео си онда и кад север цвили,

А данас си тужан. Пољана је иста

И ведра и млада, а небеса чиста.

Но твој поглед лута, јер он Прошло жели.


Изван душе своје ти се срећи надаш;

Садашње не појмиш, а због прошлог страдаш.

Ја, довољан себи, не знам песму јада.


Проспавам мразеве с облацима сивим

И будим се, да се самом себи дивим,

И заспаћу вечно, кад ме умор свлада.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.