Сонет - XLI (Седам смртних грехова)
| Сонет - XLI Писац: Милутин Бојић |
О, грешио сам свих грехова седам,
Гордост и гнев ми задаваху ране.
Кад љубомора мојим оком плане,
Презриво грешне покајнике гледам.
О, ситио сам утробу без мере,
Лаком на срећу био сам и бивам
И о лепоти тако слатко снивам,
О, грешио сам свим гресима вере.
Па ипак бедни сви су греси ови
Кад сладострашће поји живот срећом
И тражи змију из раја измаклу.
О, сотоном ме, о Боже, назови
И дај ми моћи да снагом све већом
У грехе тонем и да стремим паклу.
Без датума
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|