Сонет - XLI (Седам смртних грехова)

Извор: Викизворник
Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XLI
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XLI
Седам смртних грехова


О, грешио сам свих грехова седам,

Гордост и гнев ми задаваху ране.

Кад љубомора мојим оком плане,

Презриво грешне покајнике гледам.


О, ситио сам утробу без мере,

Лаком на срећу био сам и бивам

И о лепоти тако слатко снивам,

О, грешио сам свим гресима вере.


Па ипак бедни сви су греси ови

Кад сладострашће поји живот срећом

И тражи змију из раја измаклу.


О, сотоном ме, о Боже, назови

И дај ми моћи да снагом све већом

У грехе тонем и да стремим паклу.

Без датума


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.