Сонет - XLIII (Грешни сонети - Син земље)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XLIII
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XLIII
Грешни сонети
(Син земље)


Загрмеће Господ у страшни дан суда,

А ја ћу му рећи: "У најцрњем мраку

Твоју реч сам чуо гвоздену и јаку

И због њих починих своја дела луда.


Ја сам хтео разлог живота да решим

И чух глас твој да ме земној сласти вуче,

Јер земаљских тајни да ми даде кључе.

Твоје сунце ме је учило да грешим.


И нећу му рећи да се за то кајем."

И рећи ће Господ: "Рај ти нећу дати,

Ту болницу где се од досаде пати.


Ни пакао нећу: створићеш га рајем.

Награду добијаш кô ни један човек:

Бићеш вечно ништа од данас и довек."



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.