Сонет - XLIII (Грешни сонети - Син земље)
| Сонет - XLIII Писац: Милутин Бојић |
Загрмеће Господ у страшни дан суда,
А ја ћу му рећи: "У најцрњем мраку
Твоју реч сам чуо гвоздену и јаку
И због њих починих своја дела луда.
Ја сам хтео разлог живота да решим
И чух глас твој да ме земној сласти вуче,
Јер земаљских тајни да ми даде кључе.
Твоје сунце ме је учило да грешим.
И нећу му рећи да се за то кајем."
И рећи ће Господ: "Рај ти нећу дати,
Ту болницу где се од досаде пати.
Ни пакао нећу: створићеш га рајем.
Награду добијаш кô ни један човек:
Бићеш вечно ништа од данас и довек."
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|