Сонет - XIII
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Сонет - XIII Писац: Милутин Бојић |
И срешћемо се опет једне зиме
У маглен сутон пун увелих нада,
Ти нећеш бити ни страсна ни млада,
Али још свесна свега што се збило.
Блеснуће стари твој осмех и њиме
Ти васкрснућеш све, и маскарада
Прошлих целова, снова, серенада
Прхнуће као прездравело крило.
Но то ће бити за тренут, а потом
У наше очи леш ће маја лећи
И тај тренутни осмех ће изрећи
Суд над некада вољеним животом:
Оно што тада звасмо живот цео
Беше тек један мали, светли део.
![]() |