Сонет - XIII

Извор: Викизворник
Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XIII
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XIII



И срешћемо се опет једне зиме

У маглен сутон пун увелих нада,

Ти нећеш бити ни страсна ни млада,

Али још свесна свега што се збило.


Блеснуће стари твој осмех и њиме

Ти васкрснућеш све, и маскарада

Прошлих целова, снова, серенада

Прхнуће као прездравело крило.


Но то ће бити за тренут, а потом

У наше очи леш ће маја лећи

И тај тренутни осмех ће изрећи


Суд над некада вољеним животом:

Оно што тада звасмо живот цео

Беше тек један мали, светли део.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.