Сонет - XII

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XII
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XII



Чуј како је ноћас шум цветова речит,

Збори нам о Новом с пуно сласти мамне,

Препун неситости, препун чежње пламне.

Из свакога цвета хоћу по кап једну.


Кидајмо их! Али низ је њихов вечит.

Ређају се боје пресветле, претамне

И игре мириса слатке и помамне

Кидајмо их пре но издахнути хтедну.


Но све их је више, а стаза се шири,

Води ли нас гробљу, где се свесно мири

Безбрижна веселост и старачки сумор?


Мириси нас гуше, но циљу смо ближе.

С тајанственог брда поклопац се диже,

У дну пећине се блиста натпис: Умор.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.