Sonet - XII
| Sonet - XII Pisac: Milutin Bojić |
Čuj kako je noćas šum cvetova rečit,
Zbori nam o Novom s puno slasti mamne,
Prepun nesitosti, prepun čežnje plamne.
Iz svakoga cveta hoću po kap jednu.
Kidajmo ih! Ali niz je njihov večit.
Ređaju se boje presvetle, pretamne
I igre mirisa slatke i pomamne
Kidajmo ih pre no izdahnuti htednu.
No sve ih je više, a staza se širi,
Vodi li nas groblju, gde se svesno miri
Bezbrižna veselost i starački sumor?
Mirisi nas guše, no cilju smo bliže.
S tajanstvenog brda poklopac se diže,
U dnu pećine se blista natpis: Umor.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.
|