Сонет - VII

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - VII
Писац: Милутин Бојић



Сонет - VII



Снови су моји теби вредност дали,

Но не кајем се што се тако збило:

Знам да се свесно лажи гнездо вило,

Снови су били, али снови сласти.


Кад с богова се буду венци спрали,

Остаће, као сан на тиче мило,

Звук твога младог срца што је било

По својој вољи и по својој власти.


И кад избледи твој осмех и очи

И све се биће у сен Прошлог сточи

И смешна буде суза што се проли


И подсмех мноме проспе дах свевлашћа,

Чућу, кô шумор набујалог храшћа,

Куцањ твог младог срца које воли.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.