Сонет - VI

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - VI
Писац: Милутин Бојић



Сонет - VI



Бол ме и туга научише вери

У празном храму, уз шум кипариса

Чуо сам одјек сахрањених миса

И чуо Бога који љубав прашта.


И гордост која божанством се мери

Засу ме дахом старих, древних списа,

И, уз шум јела, кестена и тиса,

Чух јецај срца што саблаз испашта.


Тада се зачу одјек једва чујни,

Као два зрна сребра, докле чиле

Сунчани зраци још топли и рујни,


Та два се звука расуше по храму

Замрвши као шум најтање свиле

И иконостас зави се у таму.


Две скамењене сузе то су биле.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.