Сонет - V

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - V
Писац: Милутин Бојић



Сонет - V



Ја читам данас твоја писма драга

Из којих топла наивност се смеје

И чедна љубав, коју младост греје.

Ја читам писма, но сумор ме хвата,


Јер прошлост врх њих већ остави трага,

И туга Билог из вијуга веје:

Сећа се данас страсне чежње, где је

Сахрањен спомен на лет белог јата,


Што оде у ноћ без збогом и крадом,

Још шум му чујем кроз маглине плаве,

Но ноћас пахне неким гробним хладом.


Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа

Лептира мртвих покидане главе.

И док ум слепо по словима пипа,


Ја чекам тице да се снова јаве.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.