Сонет - V

Милутин Бојић

Сонет - V Писац: Милутин Бојић

Сонет - V

Ја читам данас твоја писма драга

Из којих топла наивност се смеје

И чедна љубав, коју младост греје.

Ја читам писма, но сумор ме хвата,

Јер прошлост врх њих већ остави трага,

И туга Билог из вијуга веје:

Сећа се данас страсне чежње, где је

Сахрањен спомен на лет белог јата,

Што оде у ноћ без збогом и крадом,

Још шум му чујем кроз маглине плаве,

Но ноћас пахне неким гробним хладом.

Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа

Лептира мртвих покидане главе.

И док ум слепо по словима пипа,

Ја чекам тице да се снова јаве.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.