Сонет - III

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - III
Писац: Милутин Бојић



Сонет - III



Јер видео сам све у теби тада:

Сунца и сестре, матере и сене,

Звуке и боје, реч и дрхтај пене.

У мозак мој је дах твој био уткан.


И зато данас нећу часе јада

И болни уздах цвета који вене,

Јер још си лепа, пуна магле снене,

Мада у мени крик страсти је сћуткан.


Стог бежи таква, маглена, прозирна,

Да запамтим те увек такву исту,

Као икону од зла што спасава.


Распи се у прах кô звезда свемирна —

И да те сањам блештећу и чисту

Што ти не беше она Жена права?


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.