Сонет - II

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - II
Писац: Милутин Бојић



Сонет - II



O, зашто ниси ти та жена права,

Утока мисли, сазнања и жуди,

Жена што луди и мрви и суди,

Којој се прашта све и све се даје?


И ти си мирис у ком беда спава

Златни сан, из ког, вај, ипак се буди

У атмосферу олуја и студи,

Где зимске звезде прах таштине таје!


И место мира нов пут ми предстоји,

Да лажем себе у ком новом храму

Душа се моја сама себе боји,


Јер види себе пусту, вечно саму,

Као Ахасфер да бесциљно блуди,

Клета од оних за којима жуди.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.