Сонет - II

Милутин Бојић

Сонет - II Писац: Милутин Бојић

Сонет - II

O, зашто ниси ти та жена права,

Утока мисли, сазнања и жуди,

Жена што луди и мрви и суди,

Којој се прашта све и све се даје?

И ти си мирис у ком беда спава

Златни сан, из ког, вај, ипак се буди

У атмосферу олуја и студи,

Где зимске звезде прах таштине таје!

И место мира нов пут ми предстоји,

Да лажем себе у ком новом храму

Душа се моја сама себе боји,

Јер види себе пусту, вечно саму,

Као Ахасфер да бесциљно блуди,

Клета од оних за којима жуди.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 106 година.