Сонет (Шекспир) 7

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сонет 7
Писац: Виљем Шекспир
Превео: Мате Марас


Sonnets1609titlepage.jpg


Hw-shakespeare.png

7.

Гле, на истоку кад миловидно свјетло
Диже пламну главу, свако око земно
Погледима служи величанство свето,
Огрануло лице штујући му спремно;
И кад већ на стрмен бријег небески крочи,
Слично снажну момку у доба му цватно,
Ипак му љепоту дворе смртне очи
Позорно му пратећ ходочашће златно;
Али кад с врхунца, с кочијом уморном,
Као старац слаб низ обданицу срне,
Другуд гледа око, дотада покорно,
С његове се ниске стазе сада сврне.
    Тако ти, кад минеш с подневних висина,
    Негледан ћеш мријети не зачнеш ли сина.

Вињета1.png