Двије тице земљу дијелиле:
Крсташ орле и сини соколе!
Узе орле море и Подгорје,
А соколе Лику и Грбаву.
Соко сједи на Удбини граду, 5
Па он гледа низ Грбаву равну;
Жуте му се ноге до кољена;
Злате му се крила до рамена;
Вије му се круна на врх главе.
Питаше га удбинске ђевојке: 10
„О соколе, дивна тицо сива!
„Тко ти жути ноге до кољена?
„Тко л' ти злати крила до рамена?
„А тко л' сави круну на врх главе?“
Али соко кљуном проговара: 15
""Не будал’те удбинске ђевојке!
""Што питате, што ли се чудите?
""(Јер да знате не би се чудиле!)
""Ево ћу вам право казивати,
""Казивати па оћете знати: 20
""Дворио сам србинскога краља
""Српског цара силнога Душана,
""У њега су три ћери ђевојке:
""Једна жути ноге до кољена;
""Друга злати крила до рамена; 25
""Трећа сави круну на вр главе.
""Још да будем мало послужио,
""Царица би позлатила перје,
""Па бих сјао кано огледало
""А трептио кано итра муња."" 30
Не знам више, нити перо пише,
Благо оном тко праведно дише!
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 8-9
