Снијег паде на беарно воће,
Нек' узима когод нога хоће!
Ко ли неће, нек’ се не намеће!
Од наметка нема ни напретка!
За два плава, не бих пару дала, 5
За млинара, не бих ни дирала,
За удовца, ни по’ крња лонца!
А за момче и за црне очи,
Ја бих дала стотину дуката
И бабову зелену доламу![1]10
