Снијег паде на беарно воће,
Нек' узима когод нога хоће!
Ко ли неће, нек’ се не намеће!
Од наметка нема ни напретка!
За два плава, не бих пару дала, 5
За млинара, не бих ни дирала,
За удовца, ни по’ крња лонца!
А за момче и за црне очи,
Ја бих дала стотину дуката
И бабову зелену доламу![1]10
Певач и место записа
„Ова се песма пева и уз окретање тепсије". Трн. Косаница — Србија
Референце
↑Т. П, Вукановић: Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132.
Извор
Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 34.
